Повртарска производња у Србији заузима око 87.000 хектара. Прошле године извезли смо 126.616 тона свежег и прерађеног поврћа у вредности од 134,6 милиона евра.
Купцима у иностранству највише смо продавали смрзнути кукуруз шећерац, грашак, паприку, као и свеже и прерађене краставце. Иствремено, из иностранства смо највише куповали кромпир, парадајз, пасуљ. На увоз поврћа потрошили смо 185,8 милиона евра. Стручњаци кажу да Србија има шансу да повећа извоз. Како?
Извоз поврћа из Србије у последње време бележи раст од 3 до 5 посто годишње. Наши највећи купци су Немачка, Италија, Русија, а веома значајне дестинације су и земље региона, пре свега, Хрватска, Црна Гора, Босна и Херцеговина. Простора за повећање извоза и те како има, кажу стручњаци, пре свега, извоза прерађеног поврћа, али је за то потребно да се промени начин организовања произвођача, технологија гајења и прераде, као и систем подстицања газдинстава која се баве интензивним гранама пољопривреде.
Глобални проблеми и кризе са којима се суочава читав свет, а који су почели са пандемијом коронавируса и наставили се ратовима на истоку Европе и Блиском истоку утицали су на поскупљење енергената, инпута у пољопривреди и доступност тј. цену радне снаге. Због тога су се многе државе Европске уније и Велика Британија суочиле са изазовима у снабдевању свежим воћем и поврћем.
„Предност наше земље су породична газдинства и повољни климатски услови у којима се поврће производи, као и близина тих тржишта. Препреке су свакако слаба организованост наших произвођача и недовољна интегрисаност у главне токове европских ланаца снабдевања храном“, каже Златко Јовановић, експерт за пољопривреду и прехрамбену индустрију на пројекту Велика мала привреда који финансира УСАИД.
Циљ пројекта јесте да се малим и средњим предузећима и фармерима помогне да се удруже у ефикасну, организовану производњу која може да одговори захтевима купаца, али и да им се помогне да дођу до нових тржишта, пише РТС.
„Потрошња поврћа на домаћем и тржишту бивше Југославије је ограничена и не може се очекивати неки значајнији раст. Зато је битно повезивање са светом, подстицање извоза и промишљање који производи имају највећу шансу. Наша индустрија смрзнутог поврћа има сјајну прилику, поготово због чињенице да захваљујући малини и шљиви постоје значајни капацитети, тачније хладњаче које се могу користити и за поврће“, објашњава саговорник РТС-а.
Сушено поврће, додаје, такође има добру перспективу, као сировински производ, али и у мешавинама, зачинима и готовим оброцима.
„Последњих десетак година Србија постаје и све значајнија земља извозница краставаца, нарочито корнишона, при чему постоји могућност повећања вредности овог поврћа кроз прераду, односно ферментацију. Само у последњих шест година Србија је готово учетворостручила извоз киселих краставаца, а у производњу је укључено неколико хиљада малих пољопривредника. Велики део производње се извезе у Немачку и друге земље ЕУ“, каже Јовановић.
Технологија прераде поврћа у Србији је углавном застарела
Прерада поврћа осим што значајно увећава вредност производа, такође и продужава рок трајања, чиме се остварује већа флексибилност у логистици и продаји тј. извозу. Међутим, технологија прераде у Србији је углавном застарела.
„У прошлости су се индустријски прерађивале велике количине поврћа, али су се технолошки процеси заснивали углавном на интензивној термичкој обради. У то време се мање обраћала пажња на нутритивне вредности тј. садржај витамина, антиоксиданаса и других вредних материја, затим укус и структуру производа и остале пожељне особине“, каже наш саговорник.
Савремени технолошки процеси полазе од тога да што мање мењају природне особине поврћа. Управо то потрошачи у ЕУ и другим развијеним земљама очекују.
„Данас је у тренду што мањи степен топлотне прераде. У потражњи су инстант, готови производи од поврћа, где савремена породица брзо може припремити оброк, а да истовремено поврће задржи своје природне карактеристике. Доста су популарна спремљена замрзнута јела од поврћа. Такође, доста се ради на рецептурама са дехидрисаним и лиофилизованим поврћем“, наводи Јовановић.
Рејонизација производње поврћа
Домаћи кромпир има озбиљну конкуренцију из увоза, али наша индустрија чипса бележи значајан раст извоза. Пољопривредници из Србије могу да буду конкурентни када је реч о паприци, парадајзу, шаргарепи, цвекли, купусњачама и тиквама. Међутим, то не значи да сви који планирају да се баве повртарством треба да производе исто поврће. Такође, треба знати и да није сваки крај Србије погодан за сваку повртарску културу.
„Војводина има идеалне услове за производњу кукуруза шећерца, грашка и других махунарки, као и коренасто-кртоластог поврћа. Долина реке Мораве и југоисточна Србија пружају сјајне услове за наводњавање и пластеничку производњу, пре свега, краставаца, паприке и парадајза, као и купусњача. Наше планине и висоравни пружају одличне услове за производњу висококвалитетног кромпира“, истиче наш саговорник.
Увоз поврћа већи од извоза
У последње три године у Србији је у просеку произведено око 1,4 милиона тона различитог поврћа. Највише кромпира, лубеница и диња, купусњача, парадајза и паприке. Прошле године од извоза поврћа смо зарадили 134,6 милиона евра, што је за око 51 милион евра мање него што смо дали за увоз истог.
“Током 2023. кромпир се највише извозио у Црну Гору, свеж парадајз у Црну Гору и Грчку, свежа паприка у Босну и Херцеговину, Хрватску и Словачку, док смо највише смрзнуте паприке продали Белгијанцима и Немцима. Наше свеже корнишоне и краставце највише су куповале Немачка и Хрватска, док је црни лук ишао за Бугарску, Северну Македонију и Румунију”, каже Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС.
Шаргарепу смо највише извозили у Босну и Херцеговину, Црну Гору, Хрватску, Бугарску и Северну Македонију, смрзнути грашак у Турску и Хрватску, кукуруз шећерац у Турску, Белгију и Мађарску, додаје наш саговорник, а смрзнуте мешавине поврћа у Босну и Херцеговину, Северну Македонију, Русију и Хрватску. Лубенице су најчешће ишле за Немачку и Чешку.
С друге стране највише смо увозили кромпир, парадајз, пасуљ, а знатно мање краставце, лубенице, паприку, купус и лук.
“Земље из којих је остварен највећи обим увоза су Албанија са 25 милиона евра, Шпанија са 18,5 милиона евра, затим Македонија са 18,4 милиона евра, Италија са приближно 17 милиона евра и Холандија са 16 милиона евра”, наводи Богуновић.
Србија, додаје, има потенцијал да оствари веће приходе од извоза поврћа, али треба да уклони све оно што ограничава тај потенцијал.
“То укључује недовољну примену савремених технологија, недостатак ефикасног система транспорта као и проблем недовољне стандардизације и сертификације производа. Такође, одговарајући сортимент је од изузетне важности како за постизање виших приноса тако и за повећање пласмана”, објашњава наш саговорник из ПКС.
