месечних издатака од 88.000 динара

Просечни месечни приходи (у новцу и у натури) домаћинстава у Србији у 2023. години износили су 87.973 динара, а издаци за личну потрошњу били су 88.244 динара, објавио је Републички завод за статистику (РЗС).

Податак да је просечна зарада била нижа од просечне личне потрошње не изненађује представнике синдиката јер, како кажу, они годинама указују на то да су плате и стандард грађана сваке године све нижи.

Секретар Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић у разговору за Бизнис.рс оцењује да, без обзира на то што се плате номинално повећавају, већина запослених кроз зараде ипак губи трку са ценама.

“Зараде не прате инфлацију, издаци за просту егзистенцију су већи него приходи, а најугроженија категорија су они који примају минималну зараду. Радници који раде за минималац имају дупло ниже зараде од износа издатака за личну потрошњу који су скоро 90.000 динара. Они су у изузетно тешкој ситуацији, тежој од оних који примају просечне плате”, истиче Михајловић.

Прошле године су управо због високе инфлације, која је у просеку била 12,1 проценат у првом делу године, синдикати тражили да се минимална зарада повећа два пута, али тај предлог представници владе и послодаваца нису прихватили.

“Предлог је одбијен јер су назнаке биле да ће се инфлација до краја године снизити, али у сваком случају минимална зарада није ни близу износа потрошачке корпе, а ми се управо залажемо да се то изједначи. По закону – уколико има већих поремећаја, односно одступања што се тиче инфлације, постоји могућност да се више пута у току године преговара око минималца. Идеја је тада била да се заштите најугроженије групе радника, а то су они који примају минималне зараде. Уколико одступања буду већа ми ћемо тражити да преговарамо више пута о повећању износа и у овој години”, најављује наш саговорник.

На питање да ли мисли да ће минимална зарада у наредној години бити ближа минималној потрошачкој корпи, секретар Савеза самосталних синдиката Србије каже да је реално да се повећа за више од осам одсто.

“Сада је минимална потрошачка корпа око 60.000 динара, што би значило да минимална зарада у овој години треба да буде између 55.000 и 60.000 динара, а да би у следећој минималац требало да буде повећан за више од 20 одсто да би достигао минималну потрошачку корпу“, сматра Михајловић.

Највећи део плате одлази на храну
Према подацима Републичког завода за статистику, на нивоу целе државе домаћинства на храну у просеку троше 36,8 одсто, односно 32.416 динара.

Посматрано по регионима, ситуација је боља од просека само у Београдском региону, где се на храну троши 34,5 одсто прихода домаћинства. Разлог је што су у том региону и приходи већи од просека земље (100.061 динара).

У свим другим регионима на храну се троши више од 37 одсто прихода домаћинства: у Војводини су приходи 82.138 динара, а на храну се троши 37,5 одсто тог износа; у региону Шумадије и Западне Србије просечан приход домаћинства је 79.286 динара, а на храну се троши 37,5 одсто, док су у региону Јужне и Источне Србије просечни приходи домаћинства 78.347 динара, а на храну се троши 37,9 одсто тог износа.

У личној потрошњи домаћинстава највећи удео чинили су издаци за храну и безалкохолна пића (36,8 одсто), за становање, воду, електричну енергију, гас и остала горива (16,4 одсто).

Испод десет процената удела у потрошњи у 2023. години имали су издаци за транспорт (8,7 одсто), за остале личне предмете и остале услуге (5,9 одсто), за комуникације (5,3 одсто), за рекреацију и културу (5,1 одсто), за одећу и обућу (4,7 одсто), за алкохолна пића и дуван (4,5 одсто) и за здравље (4,2 одсто).