Ako postoji melodija koju gotovo svaki Srbin prepoznaje već nakon nekoliko tonova, onda je to svakako Užičko kolo.
Međutim, malo je poznato da melodija koju danas doživljavamo kao jedno od tradicionalnih obeležja Srbije zapravo nije stara nekoliko vekova.
Užičko kolo kakvo danas poznajemo komponovao je harmonikaš Milija Spasojević, i to 1962. godine.
Prvi komercijalni snimci pojavili su se nekoliko godina kasnije. Ploča sa Užičkim kolom koju je objavio PGP RTB datira iz 1969. godine, a kao autor muzike naveden je upravo Milija Spasojević. Izvodio ju je harmonikaš Branimir Đokić.
Zanimljivo je da samo ime „Užičko kolo“ može da zavara. Melodija nije nastala u Užicu, niti je stara nekoliko stotina godina.
Ono što jeste mnogo starije je plesni obrazac – kolo u tri, kojem Užičko kolo pripada.
Ovaj tip igre beležen je na prostoru centralne Srbije još u 19. veku. Igrači se kreću udesno, zatim poskakuju u mestu, pa se vraćaju ulevo. Tokom vremena nastajale su različite melodije i varijante ovog plesa, a među njima je upravo Užičko kolo postalo najpoznatije.
Veliku ulogu u njegovom širenju imali su radio, gramofonske ploče, a kasnije i televizija.
Za razliku od ranijih vremena, kada su se melodije uglavnom prenosile od svirača do svirača, snimak na ploči ili emitovanje preko radija omogućili su da jedna melodija veoma brzo stigne do velikog broja ljudi.
Tako je Užičko kolo postalo poznato širom Srbije, ali i među Srbima koji žive van naše zemlje.
A danas njegova popularnost odavno ne poznaje granice.
Užičko kolo igralo se i u Njujorku, Kaliforniji, Bugarskoj, pa čak i u Tanzaniji. Snimci ljudi koji ga igraju širom sveta često završavaju na društvenim mrežama.
Upravo je jednostavnost osnovnih koraka jedan od razloga zbog kojih se ljudi lako uključuju u igru, čak i kada se međusobno ne poznaju.
Kolo je tako postalo više od muzike i igre – ono je način da se ljudi povežu.
Zanimljivo je i da je kolo 2017. godine upisano na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Ipak, važno je napraviti razliku: UNESCO zaštita odnosi se na širi fenomen kola, a ne konkretno na melodiju Užičkog kola koju je 1962. godine komponovao Milija Spasojević.
I tako je jedna melodija nastala pre nešto više od šest decenija postala jedno od najprepoznatljivijih muzičkih obeležja Srbije.
Danas je čujemo na svadbama, proslavama, folklornim nastupima, ali i na događajima širom sveta.
Užičko kolo zato ima zanimljivu priču – ima svog autora, godinu nastanka i svoju istoriju, ali je vremenom postalo toliko prihvaćeno da danas živi kao deo tradicije koju prepoznaju generacije.
