Srpska napredna stranka izgubila je vlast na republičkom nivou, ali njena politička i institucionalna moć nije nestala. Iako će, posle izbornog poraza 25. oktobra, preći u opozicione klupe Narodne skupštine, SNS i dalje kontroliše veliki broj lokalnih samouprava, javnih preduzeća i institucija širom Srbije.
To znači da će promena vlasti na državnom nivou biti samo prvi korak u mnogo složenijem procesu političkih promena, jer su naprednjaci tokom četrnaest godina vlasti izgradili snažnu mrežu uticaja, ne samo u republičkim institucijama već i u gotovo svim delovima lokalne administracije.
Prema analizi BBC-ja, na koju se poziva Glas Šumadije, SNS i dalje ima značajan uticaj u gradovima i opštinama, kao i u javnim preduzećima. Njihovi kadrovi ili ljudi bliski dosadašnjoj vlasti nalaze se i na čelnim pozicijama pojedinih državnih institucija, uključujući policiju i pravosuđe.
Zbog toga se postavlja pitanje koliko brzo nova politička većina može da sprovede najavljene promene.
Stručnjaci upozoravaju da će jedan od najvećih izazova biti upravo lokalni nivo vlasti. Politika se u Srbiji, kako ocenjuju pojedini analitičari, ne vodi isključivo kroz institucije, već se veliki deo odluka i političkog uticaja godinama nalazio u partijskim centralama.
Teona Lavrelašvil iz Centra za evropske studije „Vilfrid Martens“ ocenjuje da će dugogodišnje veze koje je SNS izgradio na lokalnom nivou predstavljati ozbiljnu prepreku sprovođenju reformi koje je najavila Studentska lista.
Pojedini predstavnici nove političke većine već su zatražili ostavke rukovodilaca javnih medijskih servisa, bezbednosnih službi, policije i pojedinih tužilaštava. Dok su neki zahtevi dali rezultate, na drugim mestima promene za sada nisu ostvarene.
Posebno je zanimljivo pitanje šta će se dogoditi sa lokalnim vlastima koje su ostale pod kontrolom SNS-a.
Profesor Fakulteta političkih nauka Veran Stančetić objašnjava da promena vlasti na republičkom nivou, formalno gledano, ne mora automatski da dovede do promene lokalne vlasti. Međutim, politička praksa u Srbiji pokazuje da se promene na državnom nivou često prenose i na gradove i opštine.
Prema njegovoj proceni, gubitak centralne vlasti mogao bi vremenom da oslabi i lokalne političke strukture SNS-a, naročito ukoliko se bude insistiralo na odgovornosti lokalnih funkcionera i doslednoj primeni zakona.
Kada je reč o funkcionisanju lokalnih samouprava, važnu ulogu ima i novac.
Opštine samostalno usvajaju budžete, prostorne i urbanističke planove, kao i programe lokalnog razvoja. Međutim, njihovo funkcionisanje u velikoj meri zavisi i od republičkog budžeta, državnih transfera i odluka nadležnih ministarstava.
Ekonomista Stojanović ukazuje da je finansijska zavisnost opština od države mnogo veća nego što se na prvi pogled čini. Prema njegovom objašnjenju, Ministarstvo finansija ima značajna ovlašćenja u vezi sa budžetskim sredstvima, a u određenim okolnostima može privremeno da obustavi prenos novca lokalnim samoupravama.
U praksi to znači da opština koja nema dobru saradnju sa republičkim institucijama može imati ozbiljne probleme u realizaciji planiranih projekata.
Ipak, ni lokalne vlasti nisu bez uticaja. Za realizaciju velikog broja državnih projekata neophodni su lokalni urbanistički planovi, rešavanje imovinskih odnosa, obezbeđivanje zemljišta, kao i priključci na vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu. Zbog toga lokalna samouprava može usporiti realizaciju pojedinih projekata, iako ih ne može trajno zaustaviti.
Sagovornici ukazuju da bi u narednom periodu moglo doći do političkog prekomponovanja vlasti u pojedinim gradovima i opštinama, dok se u drugim sredinama promene mogu očekivati tek nakon novih lokalnih izbora.
U tom kontekstu pominju se i inicijative za raspisivanje vanrednih lokalnih izbora, kao i zahtevi za smenu pojedinih gradonačelnika i predsednika opština.
Analitičari upozoravaju da bi sukob između republičke i lokalne vlasti mogao da uspori donošenje odluka i realizaciju investicija, a da bi najveće posledice takvih političkih sukoba mogli da osete upravo građani.
Ključno pitanje zato nije samo ko će upravljati državom, već i koliko će brzo biti promenjeni mehanizmi političkog uticaja koji su godinama građeni na lokalnom nivou.
Jer gubitak vlasti u Narodnoj skupštini ne znači automatski i gubitak svih poluga moći. Pred novom političkom većinom nalazi se složen zadatak – da promene sprovede ne samo u Beogradu, već i u institucijama, gradovima i opštinama širom Srbije.
