BRATLJEVO – U vremenu kada stare stvari sve češće završavaju zaboravljene ili odbačene, u ugostiteljskom objektu „Krčma Petrović“ na Bratljevu pažljivo se čuva deo prošlosti ovog kraja. Domaćin Vujadin Petrović godinama sakuplja predmete koje su koristile generacije njegovih predaka, a među njima posebno mesto zauzima stari šporet, za koji se procenjuje da je star gotovo 150 godina.
Petrović ga je pronašao kod jednog meštanina koji ga je godinama čuvao u suvoj prostoriji, zaštićenoj od vlage i propadanja. Iako je zub vremena ostavio tragove na limu, koji je na pojedinim mestima izgoreo, a plotne su napukle, unutrašnjost i podzida i dalje su u odličnom stanju.
Najzanimljivije je što ovaj gotovo vek i po star šporet nije samo muzejski eksponat – on je i danas u funkciji.
Na njemu se u Krčmi Petrović pripremaju gulaš, čorbe i druga jela, a domaćin ga koristi i prilikom porodičnih okupljanja, krštenja i svadbenih veselja. Tokom leta šporet se ponovo založi, pa se veliki deo hrane priprema upravo na njemu.
„Sve može da se spremi na njemu. Ne trošimo struju, a jelo ima poseban ukus. Najvažnije je da je sačuvan i da ljudi mogu da vide kako se nekada živelo“, kaže Vujadin Petrović.
Ovakvi šporeti nekada su bili nezaobilazni deo gotovo svakog domaćinstva. U Ivanjičkom kraju mnogi ga pamte pod nazivom „Ciganac“, dok je u drugim krajevima mogao imati i drugačiji naziv.
Za njega se vezuju i brojne porodične uspomene. Posebno starije generacije pamte zime kada su se deca kupala, a potom grejala uz šporet. Nestrpljiva i nestašna deca neretko bi ustala pre nego što treba, pa bi se opekla na vreloj peći. Mnogi i danas nose ožiljke kao uspomenu na detinjstvo i život u nekadašnjim domaćinstvima.
Šporet je, međutim, samo deo zbirke koju Petrović čuva. U njegovoj kolekciji nalaze se stare šivaće mašine, karlice za mleko, grebeništa i brojni drugi predmeti koji su nekada bili sastavni deo svakodnevnog života na selu. 
Svaki od njih ima svoju priču, a zajedno predstavljaju svojevrsni mali muzej života nekadašnjih generacija.
U vremenu kada se način života na selu iz temelja promenio, ovakvi predmeti postaju dragoceni svedoci prošlosti. Zahvaljujući entuzijazmu Vujadina Petrovića, oni nisu završili na otpadu, već su dobili priliku da ponovo „govore“ – ovog puta mlađim generacijama koje kroz njih mogu da vide kako se nekada živelo, radilo i preživljavalo.
