U Skupštini je važno da se reč čuje

Za Mojsilovićev predlog glasali i vlast i opozicija.

Zbog istine, ali i iz moralnih razloga, red je da se kaže nekoliko reči o poslednjem zasedanju Skupštine opštine Ivanjica. U demokratiji je najvažnije da se čuje mišljenje, a u Ivanjici to traje još od 1992. godine.

Bilo je uvek rivalstava, ali su ona ostajala u granicama pristojnosti. Danas se, međutim, sa strane pokušava uneti razdor – od onih koji ne poznaju dovoljno lokalne prilike. Kvalifikacije poput „matora doktorka“, „izdajnici Hrvati“ ili „nesposobni doktor“ pežurativni nazivi za inženjera elektrotehnike,nisu primereni i ne priliče radu jedne skupštine. Iako je možda bilo i kvalitetnijih saziva, ni ovaj nije bez vrednosti. Takve optužbe ne treba ni posebno isticati, jer im se time samo daje na značaju. Nije važno šta se kaže već ko to kaže.

Na sednici je Ivan Mojsilović predložio da se zemljište Mesne zajednice Luke proda putem javnog nadmetanja, kako bi se dobila najbolja cena i novac uložio u prioritete u tom mestu. Opozicija je imala nešto drugačiji  predlog, ali nije prošao.

Na kraju, predlog šefa odborničke grupe vladajuće koalicije Ivana Mojsilovića  je usvojen – i to glasovima i vlasti i opozicije, a to mom skromnom mišljnju treba da raduje građane Ivanjice a naročito MZ Luke.

I pored pokušaja da se naprave podele, odbornici poručuju da od toga nema ništa. Teško je posvađati ljude koji se međusobno poštuju i koji su često i lično povezani. Tako je, recimo, teško zamisliti sukob između dr Bakovića, dr Lišanin i dr Dramićanina, kao i između pašenoga  Ivana i Darka, između Bojana i Danijele, između Mire i Vlada, Mitra i Mihe,Milija i Spleta i Marinka, bez obzira na političke razlike.

Na kraju, mala je Ivanjica, iskustvo vašeg izveštača kaže da će se svi oni opet sresti u nekoj novoj koaliciji– ili, kako bi rekao kolega Borica, u „kaoliciji“.

Autor teksta:Jovan Baković