Истраживања показују да готово четвртину хране бацимо. У време славља, економисти, еколози и духовници шаљу исте поруке – купујмо само онолико колико нам треба, а вишак поделимо са онима који немају. Новогодишња трпеза била је 10% скупља него прошле године, а више цене повећале су број оних који су на празничном тањиру имали тек оно основно.
Марко Јовановић из хуманитарне организације „Радост на дар“ каже да њихова црквена кухиња обезбеђује дневно више од 2.000 оброка за суграђане који су у тешкој материјалној ситуацији.
Многи су без крова над главом. Ко жели може да донира храну која је упакована, конзервирана, сви знамо како отприлике то треба да изгледа. То су и пакети уља, брашна шећера, пиринча, пасуља – наводи Јовановић.
И док се процењује да је пола милиона људи у Србији на ивици сиромаштва, истраживања показују да четвртину хране бацимо.
Катарина Жигић Благојевић из Банке хране истиче да се мора више водити рачуна о потрошачкој корпи, да се не купује баш све што је евентуално на снижењу.
Закон који је у ЕУ решио проблем бацања хране
У Србији се баци или уништи 10 пута више хране него што се донира. Да би прехрамбене компаније поклањале више, потребна је промена закона. Једна од највећих жеља хуманитарних организација у 2024. години је да се коначно укине порез на донацију хране.
То је урађено у 20 земаља ЕУ и од тада готово да нема проблема са бацањем хране. Све што је вишак или пред истек рока, компаније донирају народним кухињама или другим хуманитарним организацијама.
У Србији се, према проценама, више од 35 хиљада људи храни у народним кухињама.
Један одговор
Može li član domaćinstva da preživi sa 281,3 dinara dnevno za hranu? Toliko je, naime, po mišljenju Vlade Srbije dovoljno da se zadovolje standardi održavanja života, radnog kapaciteta
To je ishod određivanja iznosa nove minimalne potrošačke korpe za tročlano domaćinstvo, koje je za 2023. godinu odredilo Ministarstvo trgovine, a koje je čak veće za 18,7 odsto nego u maju 2022. godine i sada iznosi 51.875 dinara. Preosečna plata u Ivanjici je 62.152 (59.408) dinara. Idu li ti istraživači u prodavnice, pekare, apoteke, da li imaju decu, plaćaju li račune za struju ili telefone ili račune za internet ili komunalne usluge?
Sa druge strane istine je da prosečna inflacija nam je 15,3 odsto, a hrana je 36 odsto poskupela!
Po toj novoj minimalnoj potrošačkoj korpi, iznos za hranu i bezalkoholna pića (na koje odlazi 48,8 odsto svih izdataka) je 25.317 dinara, što je dnevno po domaćinstvu 843 dinara ili po članu domaćinstva 281,3 dinara?
Da stvar bude gora, ovko nizak iznos minimalne korpe je nedosanjani san većine stanovnika Ivanjice. Minimalnu zaradu, iznosi 40.020 dinara, neće dostići ovaj iznos minimalne korpe, čak i ako vlada ispuni zahtev sindikata o povećanju od 20 odsto.
Penzioneri su u još goroj situaciji. Prosečnu penziju od 37.811 ne prima čak 60 odsto penzionera, a 250.000 starijih od 65 godine ne prima nikakve penzije.
Ako tome dodamo da 44,8 odsto radno sposobnog stanovništva od 15 do 64 godine nema nikakva primanja (radno neaktivni), onda možemo oceniti da je ovo vreme gladovanja ili u najboljem slučaju pukog preživljavanja.