Peta sednica Opštinskog veća opštine Ivanjica: Ključne odluke i planovi.
Na petoj sednici Opštinskog veća opštine Ivanjica razmatrane su važne teme koje se tiču planiranja, oporezivanja i regulisanja saobraćaja. Sednica je obuhvatila:
– Plan detaljne regulacije za površinski kop krečnjaka „Raščići“, koji predstavlja osnovu za buduće aktivnosti u vezi s eksploatacijom krečnjaka u ovoj oblasti.
– Odluku o prosečnim cenama nepokretnosti koje će se koristiti za obračun poreza na imovinu u 2025. godini, što direktno utiče na obaveze građana i pravnih lica.
– Izmene odluke o regulisanju saobraćaja na teritoriji opštine Ivanjica, čiji je cilj poboljšanje bezbednosti i efikasnosti saobraćaja u urbanim i ruralnim delovima opštine.
Ove tačke predstavljaju korake ka unapređenju lokalne infrastrukture i prilagođavanju propisa potrebama građana.
6 одговора
Odluku o prosečnim cenama kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji Ivanjce radi utvrđivanja poreza na imovinu za 2025. godinu.
Alal vam vera sada ćemo doneti novu odluku i 2025. ćemo imati nove cene po zonama.
Stvarno ništa neocekivano…Pljačkanje naroda, katastrofa! Porez na imovinu u Hrvatskoj se uopste ni ne placa. Ne postoji ovo je samo Napredno cepajte. U Crnoj Gori je to misaona imenica! Niko nece da placa porez! Stvarno loše po obicne gradjane, stvarno su i cene nekretnina postale nerealne,
U Crnoj Gori se plaća, i ako se ne plati stave hipoteku na nepokretnost.
Problem je što ja u Ivanjici plaćam porez na imovinu kao da sam u Kanu kupio stan, a ne u zadnjoj rupi Srbije.
Da li je tačno da je neko pomerio ucrtani izvor reke koja protiče kroz kamenolom, ako jeste ko je to uradio i da li misle da su meštani zaboravili gde izvire reka?
Postoji li u našoj opštini ekološki inspektor i ako postoji zašto ništa ne preduzme povodom ogromnog zagađenja reke od tog istog kamenoloma? O zagađenju Moravice i vazduha da ne govorimo.
Kako su predvideli zaštitu od bujičnih poplava obzirom da prave levak niz koji se sliva voda koju više nema šta da zadrži? Verujem da se ljudi sećaju šta je bilo skoro u Bosni i šta im je napravio neplanski kamenolom.
Da li postoji opasnost od urušavanja kamena u pećini i iznad nje prilikom miniranja? Ako postoji, postoji li zaštita za posetioce pećine i crkve i ko će da odgovara ako neki kamen padne nekome na glavu?
Koje propise prilagođavaju građanima kada ne poštuju ni postojeće?
Ovo sve više liči na cirkus a posledice ovakvog rada gledamo svaki dan.
Kažete da razmatrate važne teme koje se tiču planiranja razvoja opštine.
Evo do IGIja je Stigao projakat iz 2012 godine koji je imao za cilj izgradnju pogona za preradu i plasman maline na EU tržište. Taj projekat je htela da finasira Vlada Kraljevine Danske.
Sad IGI pita gde se dede taj projekat i zašto se on nije pokrenuo evo već 13 godina? Taj projekat je imao za cilj jačanje održivog razvoja u privatnom sektoru, povećenju izvoza i otvaranju novih radnih mesta u našoj opštini. Narod pita ko je za ovakav skandal i nebrigu odgovoran’?
Zašto se o tme ćuti?
Da se taj projekat realizovao danas bi Ivanjica bila vodeća opština u Srbiji u agropreradi bobočastog voća i ne bi proizvođači svake godine tražili doplatiu za predate maline. Nego bi bili akcionari delili bi rizik gubitka i dobiti u zavisnosti od kvaliteta i rada u tom lancu proizvodnje.
Ekonomski gladano Vučić svake gorine daje doplatu proizvođačima u visini troškova projekta te linije za njenu izgradnju. Pa dobro ljudi zar vam to ne iritira zdravu pamet bistrog domaćina. Vreme prolazi proizvodnja maline opada a mi se vrtimo u krug pričajući prazne priče.
Realne pretostavke projekta su navodile – Plodovi maline imaju veliku upotrebnu vrednost, tehnološku i dijetetsku, a pogodna je i za raznovrsnu industrijsku preradu. Tako da malina predstavlja odličnu i profitabilnu baznu surovinu za isplativu industrijsku preradu.
P.S.
Za više informacija kontaktirati Velimira Vlelju Iliće vreujemo da on o tome zna više.
E samo takvi projekti pokreću privredu i narod na akciju.
IGI, već imate jedan primer kada je EU finansirala izgradnju hladnjače za malinare i svi znamo kako je to završilo i koliko su koristi imali malinari od toga.
U Ivanjici imamo Floru sa ogromnim kapacitetom za proizvodnju džema, Ledenice su takođe imale liniju za džemove, imamo Florivu sa značajnim kapacitetima… U Arilju imate proizvodnju sokova, sušene maline, čokoladirane maline… U Požegi ogromna „Budimka“….
Da li je u pitanju visoka cena sirovine, nedostatak tržišta, nedostatak marketinga… ne znam ali ne stoji priča da nemamo kapacitete za preradu, imamo ali se ne koriste ni 20%.
Nije problem proizvesti, problem je očigledno kome prodati taj proizvod.
Hvala Vam na odgovoru,
Dobro primećujete i racionalno zaključujete.
Stvari ne možemo mi na ovom opštinskom nivou da rešavamo. Jel tako? To se mora dući na viši nivo kao problem. To je pitanje od interesa Zapadne Srbije i opstanka ovog naroda na vekovnim ognjštima.
Zainteresovani i ozbiljni ljudi polaze od elementarnih pretpostavki ponude i potražnje.
Očiledno je da je došlo vreme preispitivanja naše uloge u agroprerađivačkoj intustriji globalno. Znači moramo se jasno zapitati, imamo li mi tržište i sirovinsku bazu? Stratezi razvoja agroindistrije tvrde, i ako su ova vremena sa izrazitom političkom nestabilnošću, problem tržišta ne bi bio problem globalna ekonomija ne poznaje granice. Multinacionalne kompanije za proizvodnju zdrave hrane, a to je danas unosan biznis, bi investirale u velike projekte na bazi stabilnih uslova profita. Gledajte kako to danas rade Kunezi.
Ovo su osnovni parametri koji se moraju ispoštovati da bi se realizovala dobra ideja.
Malinu prerađivati brzo i efikasno u što kraćim vremenskim intervalima od branja do finalnog proizvoda da prerade. Iz maline se danas dobijaju oko 42 proizvoda, od džemova, boja, likera, preko kozmetike, parfema, pa do farmacije.
Znači prvi uslov je izuzetna mobilnost operativnog sistema.
Drugo za tu agroindistrijsku preradi treba instalirati najmodernije tehnološke linije koje imaju ogromnu učinkovitost i stepen iskorišćenja sirovinske baze. Ništa se ne baca. Ekološki se sve privodi racionalnoj nameni i upotebi. Za takve projekte treba kontaktirani minltinacionalne kompanije i sa njma naći zajednički finansijski interes.
Međutim mi nemamo za takve podvige manadžerske ni tehničke kapacitete.
Problem je u nama, našoj politici i našoj neozbiljnosti prilaska takvim poslovima.
Evo jednog lepog primer koji niko još nije iskoristio i praktično primenio.
Srbija je potpisala sa Kinom sporazim o bescarinskoj trgoivni sa voćarskim proizvodima i zdravom hranom. Znači oslobođeni smo carina na našu robu. Drugo Kineski inženeri i tehnolozi takve linije projektiju najbolje na svetu, Treće Kina je ogromno tržište za naše proizvode. Ovo je dovoljno, sve ostalo je stvar okupljanja zainteresovanih i ozbiljnih ljudi na panel raspravama kojih na žalost ovde nema ko da organizuje,
Pozdrav,