Откривено ново налазиште на локацији Чока Ракита Хомоље код Жагубице, са искоришћењем злата већим од 93 одсто.
У источној Србији откривено је ново налазиште злата на подручју између Жагубице и Црног врха. Прелиминарни резултати технолошких испитивања показују да је могуће произвести чист концентрат злата, са укупним искоришћењем већим од 93 одсто, саопштено је из канадске компаније „Данди”. Ова фирма истражује локалитет Чока Ракита Хомоље, где су откривене висококвалитетне руде злата и бакра. На 517 метара дубине нађено је 63,46 грама злата по тони и 0,11 одсто бакра, прецизирано је у саопштењу. Из ове канадске компаније, која истражује на подручју Жагубице, наводи се да су надомак њиховог пројекта „Злато Тимок” на локалитету Чока Ракита Хомоље пронађени злато и бакар, међу другим узорцима високог квалитета. Бушење је завршено у четвртом кварталу 2022, а додатно тестирање биће урађено током ове године.
– Узбуђени смо што можемо да објавимо ове изузетне резултате недавно завршеног бушења на локалитету Чока Ракита. Опсежно бушење које не утиче на животну средину рађено је у више праваца – рекао је Дејвид Реј, председник и извршни директор компаније „Данди прешис металс”.
Због открића висококвалитетног лежишта у непосредној близини њиховог пројекта „Злато Тимок”, приоритет њихових активности у Србији је сада, како наводе, истраживање у Чока Ракити.
Дубравка Ђедовић, министарка рударства и енергетике јуче је потврдила ову вест. Потенцијалне резерве важне су са аспекта количине руде, садржаја злата, што у перспективи може бити од великог значаја за економију целе земље, посебно за регион источне Србије.
– Треба напоменути, да је пројекат у фази истраживања, да је потребно кроз нова испитивања потврдити ове добре резултате, а након тога израдити елаборат којим ће се извршити верификација ресурса и резерви – казала је Ђедовићева.
Истраживања која су спроведена у претходном периоду су охрабрујућа у смислу резултата са високим садржајем злата, као и могућношћу добијања истог кроз процес флотирања и касније металуршки процес. Ово потенцијално лежиште даје додатну вредност лежиштима која су већ детектована на пројекту Тимок код Жагубице, који реализује компанија „Данди прешис металс”.
Министарка није рекла да ли је ово налазиште оно које је недавно спомињао председник Србије Александар Вучић, будући да се налази у источној Србији. Председник Србије је казао да је на југоистоку Србије пронађено налазиште у коме има више злата него у Чукару Пеки код Бора.
Предраг Мијатовић, заменик директора Геолошког завода Србије, навео је да не зна на шта је председник Србије мислио, јер се у нашој земљи истражује злато на 30 локалитета. Нема прецизног податка колике су резерве злата код нас јер 30 година није урађена процена о резервама било које сировине. Претпоставља се да има око 500 тона злата (без нових открића што је председник Србије најавио у југоисточној Србији и овог између Црног врха и Жагубице). То је 500 милиона грама или 16 милиона унци. Тренутна цена фине унце на светском тржишту је око 1.900 долара. Што значи да наше резерве злата вреде око 30 милијарди долара, извео је рачуницу Мијатовић за „Политику”.
Наш саговорник је напоменуо да је на налазишту Чока Ракита, истраживањима констатовано три типа руде: оксидативна, сулфатна и прелазни тип руде.
– Са геолошког аспекта није проблем срачунати колике су резерве и колико има метала, али остаје проблем технолошке шеме за прераду руде. Да ли се могу сва три типа руде истовремено прерађивати или мора да се ради селективна експлоатација или можда једна од тих руда да се остави за друга времена, а да се други типови експлоатишу. То су проблем који су се јавили на том лежишту. Тачно је да има добре садржаје. Не знам да ли се податак који су Канађани саопштили односи на средњи садржај бакра и злата у лежишту или је само дат као јединични пример о каквим садржајима је реч – објаснио је Мијатовић. Додао је да је ово лежиште и раније истраживано у оквиру борске зоне, а да га „Данди” истражује у последњих 12 година.
Према његовим речима од првих позитивних резултата до одбране елаборате о резервама, што је први корак ка отварању рудника, може да прође десет година и више, а да се отвори рудник између 15 и 20 година.
– Завршили су фазу геолошких истраживања, размере, садржај, и облик лежишта и сада се ради елаборат о резервама, који би требало да буде објављен у првој половини године. Елаборат треба да покаже да ли је исплативо експлоатисати цело лежиште, поједине делове или поједине врсте руда. После тога се ради процена утицаја на животну средину, студија изводљивости и главни рударски пројекат. Када се то заврши подноси се захтев за експлоатационо право. Наредни корак је да се започне са радовима и да изађе комисија која треба да утврди да је све урађено по закону и тек онда се добија дозвола за извођење рударских радова. Тада званично почиње експлоатација – казао је Мијатовић.
RTS