У ис­точ­ној Ср­би­ји от­кри­ве­но је но­во на­ла­зи­ште зла­та на под­руч­ју из­ме­ђу Жа­гу­би­це и Цр­ног вр­ха. Пре­ли­ми­нар­ни ре­зул­та­ти тех­но­ло­шких ис­пи­ти­ва­ња по­ка­зу­ју да је мо­гу­ће про­из­ве­сти чист кон­цен­трат зла­та, са укуп­ним ис­ко­ри­шће­њем ве­ћим од 93 од­сто, са­оп­ште­но је из ка­над­ске ком­па­ни­је „Дан­ди”. Ова фир­ма ис­тра­жу­је ло­ка­ли­тет Чо­ка Ра­ки­та Хо­мо­ље, где су от­кри­ве­не ви­со­ко­ква­ли­тет­не ру­де зла­та и ба­кра. На 517 ме­та­ра ду­би­не на­ђе­но је 63,46 гра­ма зла­та по то­ни и 0,11 од­сто ба­кра, пре­ци­зи­ра­но је у са­оп­ште­њу. Из ове ка­над­ске ком­па­ни­је, ко­ја ис­тра­жу­је на под­руч­ју Жа­гу­би­це, на­во­ди се да су на­до­мак њи­хо­вог про­јек­та „Зла­то Ти­мок” на ло­ка­ли­те­ту Чо­ка Ра­ки­та Хо­мо­ље про­на­ђе­ни зла­то и ба­кар, ме­ђу дру­гим узор­ци­ма ви­со­ког ква­ли­те­та. Бу­ше­ње је за­вр­ше­но у че­твр­том квар­та­лу 2022, а до­дат­но те­сти­ра­ње би­ће ура­ђе­но то­ком ове го­ди­не.

– Уз­бу­ђе­ни смо што мо­же­мо да об­ја­ви­мо ове из­у­зет­не ре­зул­та­те не­дав­но за­вр­ше­ног бу­ше­ња на ло­ка­ли­те­ту Чо­ка Ра­ки­та. Оп­се­жно бу­ше­ње ко­је не ути­че на жи­вот­ну сре­ди­ну ра­ђе­но је у ви­ше пра­ва­ца – ре­као је Деј­вид Реј, пред­сед­ник и из­вр­шни ди­рек­тор ком­па­ни­је „Дан­ди пре­шис ме­талс”.
Због от­кри­ћа ви­со­ко­ква­ли­тет­ног ле­жи­шта у не­по­сред­ној бли­зи­ни њи­хо­вог про­јек­та „Зла­то Ти­мок”, при­о­ри­тет њи­хо­вих ак­тив­но­сти у Ср­би­ји је са­да, ка­ко на­во­де, ис­тра­жи­ва­ње у Чо­ка Ра­ки­ти.

Ду­брав­ка Ђе­до­вић, ми­ни­стар­ка ру­дар­ства и енер­ге­ти­ке ју­че је по­твр­ди­ла ову вест. По­тен­ци­јал­не ре­зер­ве ва­жне су са аспек­та ко­ли­чи­не ру­де, са­др­жа­ја зла­та, што у пер­спек­ти­ви мо­же би­ти од ве­ли­ког зна­ча­ја за еко­но­ми­ју це­ле зе­мље, по­себ­но за ре­ги­он ис­точ­не Ср­би­је.

– Тре­ба на­по­ме­ну­ти, да је про­је­кат у фа­зи ис­тра­жи­ва­ња, да је по­треб­но кроз но­ва ис­пи­ти­ва­ња по­твр­ди­ти ове до­бре ре­зул­та­те, а на­кон то­га из­ра­ди­ти ела­бо­рат ко­јим ће се из­вр­ши­ти ве­ри­фи­ка­ци­ја ре­сур­са и ре­зер­ви – ка­за­ла је Ђе­до­ви­ће­ва.
Ис­тра­жи­ва­ња ко­ја су спро­ве­де­на у прет­ход­ном пе­ри­о­ду су охра­бру­ју­ћа у сми­слу ре­зул­та­та са ви­со­ким са­др­жа­јем зла­та, као и мо­гућ­но­шћу до­би­ја­ња истог кроз про­цес фло­ти­ра­ња и ка­сни­је ме­та­лур­шки про­цес. Ово по­тен­ци­јал­но ле­жи­ште да­је до­дат­ну вред­ност ле­жи­шти­ма ко­ја су већ де­тек­то­ва­на на про­јек­ту Ти­мок код Жа­гу­би­це, ко­ји ре­а­ли­зу­је ком­па­ни­ја „Дан­ди пре­шис ме­талс”.

Ми­ни­стар­ка ни­је ре­кла да ли је ово на­ла­зи­ште оно ко­је је не­дав­но спо­ми­њао пред­сед­ник Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић, бу­ду­ћи да се на­ла­зи у ис­точ­ној Ср­би­ји. Пред­сед­ник Ср­би­је је ка­зао да је на ју­го­и­сто­ку Ср­би­је про­на­ђе­но на­ла­зи­ште у ко­ме има ви­ше зла­та не­го у Чу­ка­ру Пе­ки код Бо­ра.

Пре­драг Ми­ја­то­вић, за­ме­ник ди­рек­то­ра Ге­о­ло­шког за­во­да Ср­би­је, на­вео је да не зна на шта је пред­сед­ник Ср­би­је ми­слио, јер се у на­шој зе­мљи ис­тра­жу­је зла­то на 30 ло­ка­ли­те­та. Не­ма пре­ци­зног по­да­тка ко­ли­ке су ре­зер­ве зла­та код нас јер 30 го­ди­на ни­је ура­ђе­на про­це­на о ре­зер­ва­ма би­ло ко­је си­ро­ви­не. Прет­по­ста­вља се да има око 500 то­на зла­та (без но­вих от­кри­ћа што је пред­сед­ник Ср­би­је на­ја­вио у ју­го­и­сточ­ној Ср­би­ји и овог из­ме­ђу Цр­ног вр­ха и Жа­гу­би­це). То је 500 ми­ли­о­на гра­ма или 16 ми­ли­о­на ун­ци. Тре­нут­на це­на фи­не ун­це на свет­ском тр­жи­шту је око 1.900 до­ла­ра. Што зна­чи да на­ше ре­зер­ве зла­та вре­де око 30 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, из­вео је ра­чу­ни­цу Ми­ја­то­вић за „По­ли­ти­ку”.

Наш са­го­вор­ник је на­по­ме­нуо да је на на­ла­зи­шту Чо­ка Ра­ки­та, ис­тра­жи­ва­њи­ма кон­ста­то­ва­но три ти­па ру­де: ок­си­да­тив­на, сул­фат­на и пре­ла­зни тип ру­де.

– Са ге­о­ло­шког аспек­та ни­је про­блем сра­чу­на­ти ко­ли­ке су ре­зер­ве и ко­ли­ко има ме­та­ла, али оста­је про­блем тех­но­ло­шке ше­ме за пре­ра­ду ру­де. Да ли се мо­гу сва три ти­па ру­де исто­вре­ме­но пре­ра­ђи­ва­ти или мо­ра да се ра­ди се­лек­тив­на екс­пло­а­та­ци­ја или мо­жда јед­на од тих ру­да да се оста­ви за дру­га вре­ме­на, а да се дру­ги ти­по­ви екс­пло­а­ти­шу. То су про­блем ко­ји су се ја­ви­ли на том ле­жи­шту. Тач­но је да има до­бре са­др­жа­је. Не знам да ли се по­да­так ко­ји су Ка­на­ђа­ни са­оп­шти­ли од­но­си на сред­њи са­др­жај ба­кра и зла­та у ле­жи­шту или је са­мо дат као је­ди­нич­ни при­мер о ка­квим са­др­жа­ји­ма је реч – об­ја­снио је Ми­ја­то­вић. До­дао је да је ово ле­жи­ште и ра­ни­је ис­тра­жи­ва­но у окви­ру бор­ске зо­не, а да га „Дан­ди” ис­тра­жу­је у по­след­њих 12 го­ди­на.
Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма од пр­вих по­зи­тив­них ре­зул­та­та до од­бра­не ела­бо­ра­те о ре­зер­ва­ма, што је пр­ви ко­рак ка отва­ра­њу руд­ни­ка, мо­же да про­ђе де­сет го­ди­на и ви­ше, а да се отво­ри руд­ник из­ме­ђу 15 и 20 го­ди­на.

– За­вр­ши­ли су фа­зу ге­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња, раз­ме­ре, са­др­жај, и об­лик ле­жи­шта и са­да се ра­ди ела­бо­рат о ре­зер­ва­ма, ко­ји би тре­ба­ло да бу­де об­ја­вљен у пр­вој по­ло­ви­ни го­ди­не. Ела­бо­рат тре­ба да по­ка­же да ли је ис­пла­ти­во екс­пло­а­ти­са­ти це­ло ле­жи­ште, по­је­ди­не де­ло­ве или по­је­ди­не вр­сте ру­да. По­сле то­га се ра­ди про­це­на ути­ца­ја на жи­вот­ну сре­ди­ну, сту­ди­ја из­во­дљи­во­сти и глав­ни ру­дар­ски про­је­кат. Ка­да се то за­вр­ши под­но­си се зах­тев за екс­пло­а­та­ци­о­но пра­во. На­ред­ни ко­рак је да се за­поч­не са ра­до­ви­ма и да иза­ђе ко­ми­си­ја ко­ја тре­ба да утвр­ди да је све ура­ђе­но по за­ко­ну и тек он­да се до­би­ја до­зво­ла за из­во­ђе­ње ру­дар­ских ра­до­ва. Та­да зва­нич­но по­чи­ње екс­пло­а­та­ци­ја – ка­зао је Ми­ја­то­вић.