,

Može li Kina biti spas za srpsku malinu?

Berba maline počinje za manje od mesec dana, a male hladnjače, novi rod, dočekuju sa neprodatim zalihama i neizmirenim dugovima prema proizvođačima iz prošle sezone. Rešenje malinari vide u subvencionisanim kreditima. U udruženju „Naša malina iz Arilja“ kažu da pregovori sa resornim ministartvom i Poštanskom štedionicom idu u dobrom pravcu.

Umesto da razmišljaju o novim sortama, o tome kako da unaprede tehnologiju i preradu maline, hladnjačari pregovaraju sa državom o uslovima za subvencionisane kredite preko Poštanske štedionice iz kojih bi isplatili prošlogodišnje dugove proizvođačima.

Božo Joković iz Zemljoradničke zadruga „Agro-eko voće“ iz Arilja kaže da mali hladnjačari koji imaju sada robu na lageru mogu u narednom periodu iz sopstvene proizvodnje nadoknaditi te gubitke koje, kako ističe, ni sa čim nisu izazvali.

„Dogovoreno je da se uradi kreditna garantna šema gde će Ministartvo poljoprivrede imati učešće u subvencionisanju kamate a da će sav rizik na sebe uz pomoć države preuzeti male hladnjače“, navodi Joković.

Podseća da je problem sa malinom roda 2022. nastao zbog previsoke cene koju su diktirali izvoznici vođeni dobrom zaradom iz 2021. tokom pandemije kovida 19, kada je malina bila veoma tražena i skupa roba u celom svetu.

Kaže da je lane, teret manje tražnje kao i skupog repromaterijala i prekinutih lanaca snabdevanja, najviše pao na leđa malih hladnjača.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije kaže da će ove godine novu berbu maline dočekati 40.000 tona tog voća u zalihama, što će, naglašava, biti veoma važno kada se budu vodili pregovori o ceni.

Sve jača konkurencija

„Pad izvoza govori o tome da nismo imali povoljniju cenu cenu u odnosu na konkurenciju koja je sve veća i jača. Pored naših tradicionalnih konkurenata Poljske i Ukrajine koja je takođe imala dobar rod prošle godine, pojavljuju se novi igrači kao što su Maroko i Egipat“, naglašava Bogunović.

Dok se očekuju uslovi garantnih kreditnih šema za malinare, iz Kine stižu informacije da bi srpsko voće na to tržište uskoro moglo da krene u daleko većim količinama.

Ministarka poljoprivrede na sajmu u kineskom gradu Ningbou potpisala je protokol za izvoz meda i hrane za kućne ljubimce. Ispregovaran je i protokol za izvoz jabuke.

„Nastojaćemo pored smrznutog junećeg mesa i mlečnih proizvoda, pominjali smo sada ovde i malinu i druge neke kulture tako da ćemo svakako nastojati da ovo tržište što više otvorimo i da se pokažemo kvalitetom“, navodi Jelena Tanasković.

Od proizvodnje maline u Srbiji živi oko 500.000 ljudi. Proizvođači za malinu traže status nacionalnog proizvoda, jer je ona najvrednija stavka BDP-a koja dolazi iz poljoprivrede.

Izvor:RTS

Jedan odgovor

  1. IGI predlaže da ovoj tekst dobije status / javne objave građana / na portali Ivanjičkog Radija
    Pod naslovom – ZAŠTO ZAOSTAJEMO U EKONOMSKOM RAZVOJU –

    Lokalni ekonomski razvoj i razvojni prioriteti gradova i opština je u punoj javnoj raspravi
    Novi strateški planovi razvoja 10 gradova i opština pripremljeni za period do 2030. godine, kojima su definisane mere, kao i sredstva potrebna za postizanje postavljenih ciljeva, pokazali su da je privredni ekonomski razvoj najvažniji politički faktor za izlazak iz siromaštva, koje uspešne lokalne samouprave prepoznaju kao najveću razvojnu šansu, a zaštitu životne sredine kao prioritet za unapređenje kvaliteta života građana.
    Naša opština Ivanjica ide na raspravu planova razvoja sa velikim zakašnjenjem i uskoro će to staviti na javnu raspravu stoji u saopštenju NALEDA.
    Naled se uključuje u mentorsku pomoć zajedno sa RSJR u okviru projekta „Podrška unapređenju kapaciteta i izradi lokalnih planova razvoja” sve to je finansirano putem Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ.
    IGI sad pita zašto u ovoj akciji lokalnog ekonomskog razvoja ne participiraju građani. To bi po zakonu moralo da se uvede kao praksa na nivuo lokalnog ekonomskog razvoje. Šta na sve ovao kaže opozicija od Dveri, Demokrata, Radikala i svih stranaka koje postaje na papiru i sliže kao fikus pred izbore?
    Ko je o ovome pitao građane?
    Zašto o ovome nema javne rasprave i zašto se ovo i ovako netransparentno dešava u Ivanjici?
    Sve ovo što IGI godinama pokušava da pokrene potkrepljuje sledeća izjava jednog zvaničnika – „Uključivanje građana u izradu javnih politika na lokalnom nivou, predstavlja značajan korak u reformi javne uprave na putu ka pristupanju EU“, izjavio je direktor programa za dobru upravu GIZ Srbija Štefan Hajek (Stephan Heieck) na predstavljanju planova razvoja opština.
    Odgovor je jednostavan – OVDE NEMA KO DA PREDLOŽI RAZVOJNE IDEJE –
    Savetnik predsednika Srbije Jerg Heskens (Jorg Heeskens) istakao je da su efikasna lokalna samouprava i efikasne opštinske procedure ključni faktori uspešnog ekonomskog razvoja.
    Zašto neke opštine su napredovale više od ostalih? To nas dovodi do ključne poruke, a to je da će Vlada uvek obezbediti sredstva, projekte ili subvencije jednake za sve za dobre ideje, ali, implementacija na lokalnom nivou je ono što pravi razliku. Stoga, moj savet za predstavnike lokalnih samouprava je da ne čekate na Beograd. Inicijativa mora biti na našoj strani, a Beograd će dati vetar u leđa, a ne obrnuto – e sad se IGI pita – imamo li mi ljude takvog kalibra da ove uslove za investicije ispunimo?
    Direktorka RSJP Bojana Tošić rekla je da plan razvoja lokalne samouprave predstavlja osnovu za dugoročni društveno-ekonomski razvoj lokalne zajednice i navodi: „Važno je napomenuti da su neke lokalne samouprave, obuhvaćene projektom, sprovele opsežne konsultacije i omogućile svakom građaninu i građanki da se čuje njihov glas. RSJP će nastaviti da pruža stručnu i metodološku podršku kolegama iz lokalnih samouprava u daljem procesu sprovođenja plana razvoja, kao i u izveštavanju o postignutim rezultatima“.
    IGI sad pita, ko je o oveme obavestio i uključio građane u javnu raspravu? Kao dokaz IGI navod primere dobre lokalne samouprave – U Zaječaru će se do 2030. izgraditi 3 nove fabrike sa novih 1.000 radnih mesta, Loznica će dobiti još jednu industrijsku zonu, a šta će dobiti Ivanjica opština koja je na začelju razvijenosti u Srbiji.
    IGI predlaže – da se počne razmišljati o preradi maline ovde u opštini u višu fazu i u finalni proitvod. Takav projekat još iz 1984 godine, postoji negde u arhivima u opštinskoj zgradi, ali to niko ne namerava da pokrene, naslov projekta koji je uradio šumarski,tehnološki i poljoprivredni fakultetije, nosi naziv, po sećanju –
    Proizvodnja marmelada,dzemova,slatkog,namaza,termostabilnih pekarskih nadeva i vocna punjenja. Tako je nekada uradio slovanačku Dr, Etker i postigao svetski nivo poslovanja ?!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Slične vesti

Sport
Politika
Društvo