Берба малине почиње за мање од месец дана, а мале хладњаче, нови род, дочекују са непродатим залихама и неизмиреним дуговима према произвођачима из прошле сезоне. Решење малинари виде у субвенционисаним кредитима. У удружењу „Наша малина из Ариља“ кажу да преговори са ресорним министартвом и Поштанском штедионицом иду у добром правцу.
Уместо да размишљају о новим сортама, о томе како да унапреде технологију и прераду малине, хладњачари преговарају са државом о условима за субвенционисане кредите преко Поштанске штедионице из којих би исплатили прошлогодишње дугове произвођачима.
Божо Јоковић из Земљорадничке задруга „Агро-еко воће“ из Ариља каже да мали хладњачари који имају сада робу на лагеру могу у наредном периоду из сопствене производње надокнадити те губитке које, како истиче, ни сa чим нису изазвали.
„Договорено је да се уради кредитна гарантна шема где ће Министартво пољопривреде имати учешће у субвенционисању камате а да ће сав ризик на себе уз помоћ државе преузети мале хладњаче“, наводи Јоковић.
Подсећа да је проблем са малином рода 2022. настао због превисоке цене коју су диктирали извозници вођени добром зарадом из 2021. током пандемије ковида 19, када је малина била веома тражена и скупа роба у целом свету.
Каже да је лане, терет мање тражње као и скупог репроматеријала и прекинутих ланаца снабдевања, највише пао на леђа малих хладњача.
Александар Богуновић из Привредне коморе Србије каже да ће ове године нову бербу малине дочекати 40.000 тона тог воћа у залихама, што ће, наглашава, бити веома важно када се буду водили преговори о цени.
Све јача конкуренција
„Пад извоза говори о томе да нисмо имали повољнију цену цену у односу на конкуренцију која је све већа и јача. Поред наших традиционалних конкурената Пољске и Украјине која је такође имала добар род прошле године, појављују се нови играчи као што су Мароко и Египат“, наглашава Богуновић.
Док се очекују услови гарантних кредитних шема за малинаре, из Кине стижу информације да би српско воће на то тржиште ускоро могло да крене у далеко већим количинама.
Министарка пољопривреде на сајму у кинеском граду Нингбоу потписала је протокол за извоз меда и хране за кућне љубимце. Испреговаран је и протокол за извоз јабуке.
„Настојаћемо поред смрзнутог јунећег меса и млечних производа, помињали смо сада овде и малину и друге неке културе тако да ћемо свакако настојати да ово тржиште што више отворимо и да се покажемо квалитетом“, наводи Јелена Танасковић.
Од производње малине у Србији живи око 500.000 људи. Произвођачи за малину траже статус националног производа, јер је она највреднија ставка БДП-а која долази из пољопривреде.
Извор:РТС
Један одговор
IGI predlaže da ovoj tekst dobije status / javne objave građana / na portali Ivanjičkog Radija
Pod naslovom – ZAŠTO ZAOSTAJEMO U EKONOMSKOM RAZVOJU –
Lokalni ekonomski razvoj i razvojni prioriteti gradova i opština je u punoj javnoj raspravi
Novi strateški planovi razvoja 10 gradova i opština pripremljeni za period do 2030. godine, kojima su definisane mere, kao i sredstva potrebna za postizanje postavljenih ciljeva, pokazali su da je privredni ekonomski razvoj najvažniji politički faktor za izlazak iz siromaštva, koje uspešne lokalne samouprave prepoznaju kao najveću razvojnu šansu, a zaštitu životne sredine kao prioritet za unapređenje kvaliteta života građana.
Naša opština Ivanjica ide na raspravu planova razvoja sa velikim zakašnjenjem i uskoro će to staviti na javnu raspravu stoji u saopštenju NALEDA.
Naled se uključuje u mentorsku pomoć zajedno sa RSJR u okviru projekta „Podrška unapređenju kapaciteta i izradi lokalnih planova razvoja” sve to je finansirano putem Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ.
IGI sad pita zašto u ovoj akciji lokalnog ekonomskog razvoja ne participiraju građani. To bi po zakonu moralo da se uvede kao praksa na nivuo lokalnog ekonomskog razvoje. Šta na sve ovao kaže opozicija od Dveri, Demokrata, Radikala i svih stranaka koje postaje na papiru i sliže kao fikus pred izbore?
Ko je o ovome pitao građane?
Zašto o ovome nema javne rasprave i zašto se ovo i ovako netransparentno dešava u Ivanjici?
Sve ovo što IGI godinama pokušava da pokrene potkrepljuje sledeća izjava jednog zvaničnika – „Uključivanje građana u izradu javnih politika na lokalnom nivou, predstavlja značajan korak u reformi javne uprave na putu ka pristupanju EU“, izjavio je direktor programa za dobru upravu GIZ Srbija Štefan Hajek (Stephan Heieck) na predstavljanju planova razvoja opština.
Odgovor je jednostavan – OVDE NEMA KO DA PREDLOŽI RAZVOJNE IDEJE –
Savetnik predsednika Srbije Jerg Heskens (Jorg Heeskens) istakao je da su efikasna lokalna samouprava i efikasne opštinske procedure ključni faktori uspešnog ekonomskog razvoja.
Zašto neke opštine su napredovale više od ostalih? To nas dovodi do ključne poruke, a to je da će Vlada uvek obezbediti sredstva, projekte ili subvencije jednake za sve za dobre ideje, ali, implementacija na lokalnom nivou je ono što pravi razliku. Stoga, moj savet za predstavnike lokalnih samouprava je da ne čekate na Beograd. Inicijativa mora biti na našoj strani, a Beograd će dati vetar u leđa, a ne obrnuto – e sad se IGI pita – imamo li mi ljude takvog kalibra da ove uslove za investicije ispunimo?
Direktorka RSJP Bojana Tošić rekla je da plan razvoja lokalne samouprave predstavlja osnovu za dugoročni društveno-ekonomski razvoj lokalne zajednice i navodi: „Važno je napomenuti da su neke lokalne samouprave, obuhvaćene projektom, sprovele opsežne konsultacije i omogućile svakom građaninu i građanki da se čuje njihov glas. RSJP će nastaviti da pruža stručnu i metodološku podršku kolegama iz lokalnih samouprava u daljem procesu sprovođenja plana razvoja, kao i u izveštavanju o postignutim rezultatima“.
IGI sad pita, ko je o oveme obavestio i uključio građane u javnu raspravu? Kao dokaz IGI navod primere dobre lokalne samouprave – U Zaječaru će se do 2030. izgraditi 3 nove fabrike sa novih 1.000 radnih mesta, Loznica će dobiti još jednu industrijsku zonu, a šta će dobiti Ivanjica opština koja je na začelju razvijenosti u Srbiji.
IGI predlaže – da se počne razmišljati o preradi maline ovde u opštini u višu fazu i u finalni proitvod. Takav projekat još iz 1984 godine, postoji negde u arhivima u opštinskoj zgradi, ali to niko ne namerava da pokrene, naslov projekta koji je uradio šumarski,tehnološki i poljoprivredni fakultetije, nosi naziv, po sećanju –
Proizvodnja marmelada,dzemova,slatkog,namaza,termostabilnih pekarskih nadeva i vocna punjenja. Tako je nekada uradio slovanačku Dr, Etker i postigao svetski nivo poslovanja ?!