Чија плата је највише страдала због инфлације?

Пад реалних зарада почео је још у октобру прошле године, када су зараде биле реално мање за 0,8% у односу на октобар 2021. године, а нису сви сектори једнако страдали.

Тренд пада реалних зарада се наставио, па је у марту ове године, према подацима Министарства финансија, реална зарада у просеку мања за 1,5% него пре годину дана. Услед смиривања инфлације, пад реалних зарада је смањен, па је према августовским подацима Министарства финансија реални пад зарада 0,1% за првих шест месеци.

Посебно су погођени запослених у јавном сектору: нето зарада је у априлу 2022. године била за 3,3% мања него у априлу 2021. године, да би у марту ове године била реално мања за чак 5,4% него годину дана.

Најгоре су прошли запослени у јавним предузећима, којима је зарада у марту чак за 13,8% нижа него пре годину дана.

У сектору образовања и културе, реални пад нето зарада почео је још у септембру 2021. године, тако да они већ 18 месеци сваког месеца бележе пад стандарда.

Као што министар финансија Синиша Мали стално наглашава, мора се рачунати кумулативно, па пад стандарда из марта 2023. године не показује укупан пад реалних зарада, већ треба урачунати и пад реалних зарада из марта 2022. године.

Када се то учини, укупан кумулативни пад стандарда у овом сектору је у марту 2023. износио више од 5% у односу на 2021. годину.

Здравство је такође жестоко страдало: реална зарада је почела да пада још у децембру 2021. године. Када се израчуна кумулативан пад за две године, у марту 2023. године реална зарада у здравству нижа је за 8,7%!

Једини који су нешто „профитирали“ су пензионери: захваљујући ванредним повећањима пензија у марту ове године, они имају раст примања од 5%. То је ипак релативно, јер су у марту 2022. године имали реални пад пензија од 3,4%, па кад се, како министар финансија Синиша Мали воли да понавља, рачуна кумулативно, реални раст пензија је свега 1,4%.

Треба рећи да су пензије имале реални пад почев од новембра 2021. године, па све до јануара 2023. године, када су први пут забележиле реални раст (али на негативну основу, па је он тек 1%).

Нова економија