Da li znate da je u svijetu biljaka i gljiva jedina lisičarka (Cantharellus cibarius) otporna na sve parazite i mikrobe!!! Lisičarka je jedna od rijetkih vrsta koja ne trune! Nikada u lisičarki nećete naći crve, bakterije i viruse! (Tekst se nastavlja ispod)
SASTOJCI U LISIČARKI I UPOTREBA U LIJEČENJU
HINOMANOZA – U mesu lisičarke nalazi se kemijski spoj hinomanoza koja djeluje na sve nametnike u crijevima – trakavice, gliste, amebe, loše bakterije, i to tako da ih uništava od jajašaca do imaga. Lisičarka ih rastvara i popuno uništava.
BETA KAROTEN – Gljiva lisičarka sadrži tri puta više beta karotena od mrkve. Beta karoten (provitamin A) je karotenoid poznat kao jaki antioksidant koji štiti cjelokupni organizam od slobodnih radikala sa specifičnim učinkom na oči i kožu. Doprinosi zaštiti kože i sluznice. Beta karoten iz lisičarke sprečava upalu očiju, poboljšava vid, smanjuje suhoću kože i sluznicu oka.
ERGOSTEROL I TRAMETOLINOVA KISELINA iz lisičarke ubijaju sve vrste virusa. Naročito su djelotvorni kod svih vrsta hepatitisa. Također čisti jetru od svih otrova kao i ostataka lijekova. Lisičarka je pogodna i kod trovanja gljivama. (Tekst se nastavlja ispod)
VITAMIN D – “SUNČANI VITAMIN” – Kako naše tijelo dobiva jedva 40% vitamina D preko kože, neophodno ga je uzimati preko hrane ili dodataka prehrani. Gljiva lisičarka krcata je vitaminom D i pravo je prirodno rješenje za nedostatak vitamina D.
Један одговор
IGI je na današnjoj sesiji pokrenuo najteže pitanje o kojem vlast ćuti.
Zašto vlast ne pokrene lokalne privredne investcije?
Ozbiljni ekonomisti, za privredni razvoj, lokalnih samouprava, uporno upozoravaju da bez visiokog rasta lokalnoh investicija nama ni boljeg života u lokalnim samoupravama. koji bi nas koliko-toliko primakao evropskom nivou razvoja i svrstalo po standardu naprednijih opština kao što je to bilo kod Petra Stambolića.
Džaba podsticanje potrošnje kao faktora rasta BDP-a, a ni ekspanzija izvoza koji povećava devizni priliv nije moguća bez investicija u fizičke kapacitete, a pogotovo u kadrove, nove tehnologije i nove proizvode i usluge. Naprosto, investicije su put do maksimalizacije učinaka sopstvenih prirodnih, finansijskih i ljudskih resursa.
Od 2006 godine kada ekonomski razvoj opština prelaza od centralističkog upravljanja iz Beograda na lokalni nivo mi nismo ništa uradili po pitanju razvoja lokalne samouprave.
Opasno je to da lokalna vlast nije shvatila da bez ekonomskog samorazvoja odnosno lokalnih ivesticija nema ni ekonomskog napretka.
Vlast nije još shvatila da bez većih samoinvesticija nema ni ekonomskog razvoja, ali mi nemamo ni sistemske i finasijske pretpostavke za dobar mehanizam kreiranja investicija. Lokalna samouprva treba da ohrabri i edukuje građane u podsticanju na razmišljanje o investirenju u oblasti udruživanja građana oko neke privredne grane koja bi davala opravdan i konkurentan proizvod koji ima tržište. Ovde očevidno fale edukovani protagonist ideja ekonomskog razvoja na lokalu u okviru zakonskuh normi koje nam država nalaže kao okvire funkcionalne loklne ekonomije. Tako da svi konkretni potezi koje bi građani preduzeli bili deo jasne dugoročne razvojne politike u kojoj glavnu ulogu igra politika povećanje BDP-a kao ključnog fokatora, ŽIVOT potvrđuje – JEDAN ČOVEK MOŽE MNOGO A MNOGO LJUDI MOGU SVE –
Ako ovako traljavo nastavimo svoj razvoj Svetska banka nas UPOZORAVA da nam treba još 50 godina da dostignemo standard Slovenije.
Zato neka nam glavni zadatak bude izrada dugoročnog plana jasnog ekonomskog razvoja lokalne samouprave.
Poslednji je čas da vlast shvati da smo mnogo vremena, čitavih 18 godin, propustili da to počnemo kreirati kao realnost .
Treba da shvatimo da jedino realnim podizanjem BDP-a možemo učiniti život snošljivijim u ovom gradu. E tada mladi ne bi odlazili nego bi se vraćali jer bi im obezbedili lakši, lepši i smisleniji život.