У Србији је у првих осам месеци ове године забележен пад броја живорођених беба за 3,9 одсто, саопштио је Републички завод за статистику. Демограф Петар Васић, професор на Географском факултету, изјавио је за РТС да популационе мере у виду финансијских подстицаја нису дале жељене резултате, и да је младима потребан пре свега сигуран посао и стамбени простор како би се одлучили да постану родитељи.
Демографи су још педесетих година упозоравали да ће до овога доћи. Нажалост, нису били саслушани с довољном озбиљношћу. Морамо радити на апсолутном повећању броја живорођених на годишњем нивоу“, истиче Васић.
„Када причамо о показатељима смртности, без обзира на тај апсолутни пад броја умрлих на годишњем нивоу, Србија стоји веома лоше у европском контексту, ми смо на зачељу заједно са Бугарском“, рекао је Васић.
Велики пад смртности на годишњем новоу, како је истакао, није резултат позитивног тренда већ једне изузетно негативне чињенице, а то је да је током ковид кризе Србија забележила једну од највиших стопа прекомерне смртности у Европи.
„Тада имамо 60.000 умрлих, прекобројно умрлих, више него што би било у редовним околностима“, рекао је Васић.
Напомиње и да је број живорођених за око два одсто нижи него што би био да није било пандемије 2020. године, односно да се стопе нису у потпуности опоравиле од последица коронавируса.
„Потребно је променити приступ подстицању рађања. Број живорођених ће, по свему судећи, наредне године први пут пасти испод 60.000“, упозорава Васић.
Наводи и да само око 15 одсто становништва позитивно реагује на финансијске подстицаје. Иако имају одређену важност, нису пресудни. Већу улогу имају могућност усклађивања рада и родитељства, као и опште побољшање друштвене климе.
Криза породице
Такође, Васић истиче да постоји и криза партнерства, јер број склопљених бракова годинама опада. Последњи попис становништва из 2022. године показује да расте проценат и жена и мушкараца који излазе из репродуктивног периода без деце.
„Расте број жена које уопште не улазе у репродуктивни процес. Укупна стопа фертилитета пала је са 1,8 на 1,67. Проблем није само када људи одлуче да имају мање деце, већ када одустају или одлажу родитељство, што често доводи и до нарушавања репродуктивног здравља“, наглашава Васић.
Према његовим речима, држава у популационој политици није препознала праву циљну групу – младе који тек треба да постану родитељи. Кључ није само у родитељском додатку, већ у обезбеђивању пословне и стамбене сигурности.
„До 2050. године, број становника Србије ће, у свим сценаријима популационог развоја, бити знатно мањи – у просеку око пет милиона“, закључује демограф Петар Васић.
Према подацима Републичког завода за статистику, у периоду од јануара до августа 2025. године у Србији је рођено 37.923 беба, што је за око 1.500 мање него у истом периоду прошле године. Истовремено, број умрлих смањен је за 4,7 одсто у односу на прошлу годину.
