Srpska pravoslavna crkva i vernici 7. jula obeležavaju Ivanjdan, praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj veliki hrišćanski praznik vekovima je praćen bogatom narodnom tradicijom, pa se i danas u mnogim krajevima Srbije čuvaju stari običaji koji simbolizuju zdravlje, sreću i blagostanje.
Najpoznatiji običaj jeste pletenje venčića od ivanjskog cveća i drugog livadskog, naročito lekovitog bilja. Venčići se postavljaju na ulazna vrata kuća, štala i pomoćnih objekata kao simbol zaštite doma i ukućana tokom cele godine. Veruje se da donose zdravlje, napredak i čuvaju porodicu od nesreće.
Ivanjdan je u narodu poznat i kao vreme kada lekovite biljke imaju najveću moć. Zato se rano ujutru beru kantarion, hajdučka trava, nana, majčina dušica i drugo bilje koje se potom suši i čuva za pripremu čajeva i prirodnih lekova.
Jedno od najzanimljivijih narodnih verovanja kaže da se na Ivanjdan „sunce tri puta zaustavlja“ ili poigrava na nebu u ranim jutarnjim satima. Nekada su ljudi ustajali pre zore kako bi posmatrali izlazak sunca, verujući da će onome ko vidi ovaj prizor godina biti srećna i rodna.
U pojedinim krajevima Srbije uoči praznika palile su se ivanjske vatre oko kojih su se okupljali mladi, pevali i igrali. Ovaj običaj simbolizovao je pobedu svetlosti nad tamom, ali i snagu leta i prirode.
Ivanjdan je praznik koji spaja hrišćansku veru i bogatu narodnu tradiciju. Pletenje venčića, branje lekovitog bilja i čuvanje starih običaja predstavljaju deo kulturnog nasleđa koje se prenosi sa kolena na koleno i koje mnoge porodice i danas neguju.
