НОВО ВРЕМЕ ДОНОСИ ТЕШКО БРЕМЕ

Незапамћена трагедија у Београду, бројни ексцеси малолетника и стравична вршњичка насиља уздрмала су и заплашила све грађане наше земље. Шта се то догађа са младом генерацијом велика је енигма. Старији житељи Ивањнице после свих страхота које се дешавају са сетом се сећају неких давних времена када су школа и просветни радници били страх и трепет за непослушну децу. Ми старији и данас памтимо шамаре, пацке од танких прутева, чупање ушију и зулуфа од стране учитеља и наставника. У то доба сви ђаци стрепели су да се на улици сретну са наставником и на крај памети им није пао неки већи несташлук. Када би неки ђак направио неки прекршај школа је одмах рсеаговала и издала наредбу о кажњавању прекршиоца која је читана пред свим уеницима школе. Деца која су осетила строгост учитеља још више су стрепела од повратка кући јер их јељ и тамо очекивао родитељски прут или каиш. Нису родитељи дозвољавали да их деца брукају већ су и сами преузимали дисциплинске мере. Знало се и време до када ђаци смеју без родитеља да буду на улици, биоскопи су бирали репертоар за децу и организовали посебне представе за ђаке. Наравно, и у то време било је дечијих несташлука али су ти несташлуци били безопасни. Ново доба уводи неку демократизацију која све оно што је било добро у школама и породицама сматра се недемократским. Данас, просветни радник ако повуче за уво несташног ученика иде на стуб срама и прети  му отказ на послу. Да ли би у то време ученик смео да измакне столицу професору и да о том догађају направе шоу. Да је тако нешто урадио ђак у стара времена био би прво добро изударан, истеран из школе и анатеминисан за цео живот. Данас се ученици поносе својим неделима и углавном дебљи крај извлаче њихови родитељи. Са друге стране демократске мере осуђују и родитеље који батином васпитавају своје дете. Ако дође до тога одмах се окарактерише као насиље у породици. Свакако деформацији ума деце велики допринос медији и дигиталне мреже. И некада су деца волела да гледају цртане филмове али су то били филмови са лепим темама, док данас цртаћи и игрице пуни су непримерних сцена за децу. Многи су склони да све ово што се дешава са децом приписују Западним нормама а ако је тако поставља се питање да ли морамо да све то прихватамо.

Дошло је време да родитељи уместо да безбрижно шаљу децу у школу страхују и долазе испред школе да децу сачекају. Све ово говори да јсе дешава нешто веома озбољно и да морамо сви дати све од себе да се ово зло искорени.

           Рашко Нешовановић