Miodrag Ranđić, iskusni ivanjički pčelar, govori o izazovima u pčelarstvu, gubicima pčelinjih društava i značaju druženja i prenošenja znanja na mlađe generacije.
U centru Ivanjice održan je sajam pčelarstva, na kojem su pčelari predstavili i prodavali svoje proizvode, ali i imali priliku da razmene iskustva i razgovaraju o problemima sa kojima se suočavaju u ovom poslu. Među učesnicima bio je i Miodrag Ranđić, dugogodišnji pčelar i penzioner, koji se pčelarstvom bavi iz ljubavi i koji ističe da mu je ovaj hobi značajno obogatio život.
Ranđić je već 26 godina u penziji, a pčelarstvo i druženje sa drugim pčelarima pomogli su mu da penzionerske dane provede aktivno i kvalitetnije.
„Da nije pčela i druženja sa pčelarima, sve bi bilo drugačije i teže“, kaže Ranđić, naglašavajući da pčelarstvo, osim koristi od meda i drugih proizvoda, donosi i zadovoljstvo, aktivnost i nova prijateljstva.
Ipak, pčelarenje iz godine u godinu donosi sve više izazova. Među najvećim problemima su bolesti pčela, parazit varoa, virusi i klimatske promene. Posebno zabrinjavaju gubici pčelinjih društava, sa kojima se suočavaju i pčelari na području Ivanjice.
Prema Ranđićevim rečima, jedan od ključnih problema jeste nedovoljna ili neadekvatna zaštita pčela od varoe. Kada su društva ozbiljno napadnuta, može doći i do njihovog napuštanja košnica. Dodatne teškoće donose suše i nedostatak polena, koji je neophodan za razvoj novih generacija pčela i pripremu društava za narednu sezonu.
„Teško je pčelariti, ali pčelari se bore. Sve to moramo da prihvatimo i da se prilagođavamo, jer ne možemo protiv prirode“, ističe Ranđić.
Govoreći o značaju sajma, on je pohvalio organizaciju manifestacije, koju pčelarsko društvo u Ivanjici organizuje kao priliku za susrete pčelara iz različitih mesta. Iako je kiša prethodnog dana omela planirani program, povoljnije vreme omogućilo je da se manifestacija nastavi i da posetioci obiđu štandove i razgovaraju sa proizvođačima.
Ranđić posebno naglašava da je razmena iskustava važna i za početnike, koji često žele da se oprobaju u pčelarstvu, ali nisu sigurni kako da naprave prve korake.
„Da bi se neko bavio pčelarstvom, mora da voli pčele“, poručuje ovaj iskusni pčelar.
Svoje pčelarsko iskustvo započeo je sa svega pet rojeva koje je dobio na poklon. Uz pomoć iskusnijih kolega, a posebno svog mentora, pokojnog Ratka Nikačevića, postepeno je sticao znanje i širio pčelinjak. Od početnih pet rojeva stigao je do čak 80 pčelinjih društava. Bavio se i selidbenim pčelarstvom, prevozeći košnice na različite paše, što smatra posebno značajnim u uslovima klimatskih promena.
Mladima koji žele da se bave ovim poslom savetuje da se učlane u pčelarsko društvo, prate stručnu literaturu i što više vremena provode sa iskusnim pčelarima. Na taj način mogu da steknu neophodno znanje, izbegnu početničke greške i postepeno razvijaju svoje pčelinjake.
Ističe i da je, kada za to postoje uslovi, selidba košnica na različite paše, poput bagremove i suncokretove, važna za uspešnije pčelarenje.
Sajam u centru Ivanjice još jednom je pokazao da pčelarstvo nije samo proizvodnja meda, već i spoj tradicije, znanja, rada i zajedništva. Upravo prenošenje iskustva sa starijih na mlađe pčelare može biti jedan od najvažnijih koraka ka očuvanju pčelarstva i smanjenju gubitaka sa kojima se ova delatnost danas suočava.
