Poslanik SPS-a Dragovan Milinković o aktuelnim problemima u Ivanjici (VIDEO)

Naši pogledi su upereni u političare kako one koji vode lokalnu samoupravu, tako i na one koji nas predstavljaju u republičkom parlamentu. Sada je pauza u skupštinskim zasedanjima, međutim ista ta pauza omogućila nam je i razgovor sa narodnim poslanikom iz redova SPS-a Dragovanom Milinkovićem koji je i kao član skupštinskog odbora za infrastrukturu i saobraćaj pokrenuo niz pitanja, kada možemo da očekujemo i neke vidove realizacije, pitanja se odnose na Hidrocentralu, infrastrukturu, i na Goliju o kojoj se već dugo govori.

3 odgovora

  1. Meritum stvari
    Narod u Srbiji je sve gladniji i to kako hleba tako i pravde. U toj kombinaciji stvara se zapaljiva društvena atmosfera, koju je teško neutralisati nekakvim proslavama i veseljima.
    Te malograđanske cirkusanije su samo bežanje od istine i guranje problema pod tepih. Držati neizdržljivo poklopljeno u ekspers loncu gde se svi kuvamo, bez sigurnosnog ventira je rizk nekontrolisane ekspolozije koja je sve izvesnija ako se stvari ne počnu javno iznositi na videlo i pravno rešavati.
    Što smo dovde došli ?
    Posle petog oktobra je otvorena nova pandorina kutija privatizacije ogromne društvene i državne imovine, a demokratija je svedena samo na „partijske jurišnike“. Da bi mogli da izvedu privatizaciju brzo i sa dosta koristi po sebe, žutima je trebala kohabitacija sa onima koji su do tada upravljali preduzećima. Tako smo i dobili novu hibridno interesnu elitu i nove tranzicione profitere iz dvehiljaditih, novi kapitalistički savez.
    Narod je sve to gledao i gomilao bes u sebi. Prođite glavnom ulicom ili oslušnite priče po kafićima, na svadbama, slavama i lako ćete izvući zaključak. To što je privatizovano i prodano, ne bi bio problem da te firme proizvode , zapošljavaju i donose društvu dohodak. Ne! Firme i kompletna infrastruktura je propada u staro gvožđe ili trune i jede je zub vremena. Ovako stanje u društvu su doveo narod do potpune apatije, jer se zbog mraka koji vlada, ubijaju ne samo ideje patriotizma i demokratije već i svrhe samog života.
    Šta će se desiti, nakon promene vlasti?Jedino što će preostati kao mogućnost jeste /0no što je Broz uradio 1947. godine a počelo da se sprovodi 1952- ge/ svojevrsna nacionalizacija pomoću zakona o poreklu imovine je mera koje će podrazumevati oduzimanje svega stečenog nezakonito, pa zatim izrada prvog petogodišnji plan novog tehnološkog razvoja.
    Isto ono kao pedesetih urađeno u Južnoj Koreji

  2. Zašto se o ovome ćuti

    Branislav GULAN

    Država bez naroda?

    Savremeni svet donosi nove načine razmišljanja, niko više neće da trpi nekoga ako ima mogućnost da promeni život u sedam dana. Vrlo je složeno sve to. Centralna ličnost demografije je žena. Ona je ta koja odlučuje da li će rađati ili ne. Pre 80 godina, dovedu devojku i kažu joj da će da rodi petoro, ona ćuti.

    Danas je žena, hvala bogu, slobodna. Ona danas hoće da se ostvari kao akademski građanin, da se bavi naukom, kulturom, da vodi firmu, mnoge žrtvuju decu zarad karijere. Nema više kulta porodice, ona ništa ne znači. Porodica je jedina ćelija koja može da reprodukuje narod, a mi je više nemamo. Nama dete više nije najveća vrednost, sad je to brend, da li nosiš „armani“ odelo, voziš auto od 100.000 evra.

    Vlast ako ovako nastavi da radi uskoro će u Srbiji imati usud prazne zemlje. Jer je samo u 2020. godini umrlo 116.850 žitelja, rođeno svega 61.292 bebe. Dakle, već za jedan vek, što je za običan narod puno vremena, političari će imati zemlju bez naroda. Ako ne bude naroda neće biti ni glasova za vladajuće stranke koje tada budu na tim prostorima. Situacija će biti ravna danas onoj na Kosovu i Metohiji gde ima oko 1,7 miliona stanovnika, ali Srba nema više od 95.000. Zato je i problem tamo, jer da je bar polovičan broj, drugačije bi se razgovaralo o Kosovu i Metohiji danas i u našoj zemlji i svetu. Jer, tamo žive neki drugi koji ne priznaju Srbiju za svoju zemlju. A, zašto više nema Srbije na Kosovu i Metohiji to je rezultat kako su se vlasti odnosile prema južnoj srpskoj Pokrajini posle Drugog svetskog rata. Nije bilo dovoljno samo da se vraćaju dugovi, pa da kažemo to je Srbija. Trebalo je da se vodi računa da to bude i srpska zemlja, na osnovu naroda koji tamo živi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Slične vesti

Sport
Politika
Društvo