Poznato je da naše ponašanje i odluke mogu da variraju s promenom godišnjih doba. Simptomi meteoropatije su i mentalni i fizički a čak i potpuno zdravi ljudi osećaju određene tegobe koje se javljaju zbog nedovoljne sposobnosti našeg tela da se prilagodi novim vremenskim uslovima. U takvim okolnostima, ako baš nije reč o hroničnim bolesnicima, važno je istrajati u nastojanju da se ove prirodne promene maksimalno iskoriste i ponekad – okrenu u našu korist.
Na severnoj hemisferi prošao je najkraći dan, ali zima je daleko od kraja. Pre bi se moglo reći da je – tek počela. Posle svetlucavih prazničnih proslava, januar za mnoge može biti – najmračniji mesec.
Nisu pogođene samo naše emocije. Nedavni naučni rad, objavljen u časopisu Perspectives on Psichological Science, istražuje mnoge načine na koje godišnja doba mogu uticati na naš mozak i nadalje na naš odnos prema svakodnevici, obavezama, ljudima koje srećemo – od naših seksualnih apetita do naših razmišljanja i društvenih aktivnosti.
Poznato je da kanadska guska ili crni medved prilagođavaju svoje ponašanje godišnjem dobu, međutim o ovim suptilnim varijacijama u ljudskoj psihologiji se daleko manje razgovara – a one mogu biti od suštinskog značaja za razumevanje našeg donošenja odluka, raspoloženja, seksualnosti.
Evo nekih od najznačajnijih otkrića koja su privukla pažnju istraživača.
Zimska depresija, u nedostatku prirodne svetlosti
Postojanje zimske depresije, poznate kao „sezonski afektivni poremećaj“ (Seasonal affective disorder – SAD), sada je već naveliko prihvaćeno. Simptomi uključuju upornu tugu ili anksioznost koja traje najmanje dve nedelje, osećaj beznađa i bezvrednosti, smanjenu energiju, prejedanje, i potrebu za spavanjem.
Većina ljudi uglavnom prolazi kroz neku vrstu blage tuge, neraspoloženja i bezvoljnosti bez ispunjavanja svih navedenih simptoma koji se odnose na kliničku dijagnozu sezonskog afektivnog poremećaja.
Ova opšta melanholija je neformalno poznata kao „zimski bluz“, a istraživanja sugerišu da je široko rasprostranjena.
Od 2010. godine, istraživači sa Univerziteta Kornel u Itaki u Njujorku analizirali su sadržaj 509 miliona tvitova iz 84 zemlje. Otkrili su korelaciju između promene dnevnog svetla i emocionalnog sadržaja postova: kako su se dani skraćivali, korisnici su imali tendenciju da upotrebljavaju manje pozitivnih reči.
Postoji mnogo potencijalnih objašnjenja za zimski bluz i SAD. Jedna popularna teorija je da smanjeni nivoi svetlosti ometaju biološki sat tela – poznat kao njegov „cirkadijalni ritam“ – što zauzvrat može narušiti zdravu regulaciju neurotransmitera uključenih u emocionalnu obradu.
Ovo je inspirisalo tzv. svetlosnu terapiju. Tu se koriste specijalne lampe koje oponašaju Sunce za rekalibraciju telesnog sata, iako je Cochrane Sistematic Review iz 2019. zaključio da su ograničeni dokazi o njenoj efikasnosti kao preventivnom tretmanu.
Nedavna istraživanja psihološkinje Keri Lajbovic sugerišu da naš način razmišljanja takođe može da ima određenu ulogu u tzv. rekalibraciji telesnog sata.
Psihološkinja je ispitivala učesnike iz različitih regiona Norveške o njihovim stavovima prema zimi.
Na primer, od njih je traženo da ocene izjave poput „zima je posebno lepo doba godine“; „volim udobnost zimskih meseci“; i „sviđa mi se meko svetlo koje imamo tokom zimskih meseci“. Ljudi koji su smatrali ove izjave tačnim pokazivali su tendenciju da bolje podnose hladnoću i mrak, da imaju viši nivo zadovoljstva životom i pozitivnije emocije u zimskim mesecima.
Promenjen način razmišljanja svakako ne može biti lek za sve ljude s teškim oblicima depresije, ali Lajbovic sugeriše da bi mnogi od nas mogli pobediti bluz tako što bi naučili da primete i prihvate pozitivne karakteristike zime, kao što je prirodna lepota koju ona donosi.
namo, na kraju krajeva, da način razmišljanja može igrati ulogu u mnogim drugim fenomenima. Ljudi sa anksioznim poremećajima, na primer, češće se upuštaju u „katastrofiranje“ i druge oblike razmišljanja koji se fokusiraju na najnegativnije i najstrašnije scenarije. Kognitivna bihevioralna terapija može pomoći ljudima da zauzmu uravnoteženiji pogled na situaciju, što dovodi do ukupnog poboljšanja njihovog mentalnog zdravlja.
Postoje neki dokazi da razgovor može biti koristan i protiv sezonskog afektivnog poremećaja. Slične strategije bi mogle da nam pomognu da podignemo raspoloženje u najmračnijim mesecima u godini.
Pamćenje i koncentracija
Ako ste ikada primetili da vaša mentalna oštrina opada s dnevnim svetlom, verovatno niste sami. Tim naučnika sa Erazmus univerzitetskog medicinskog centra u Roterdamu, Holandija, nedavno su analizirali podatke iz velike studije na više od 10.000 učesnika starijih od 45 godina.
Otkrili su da su ljudi čije su aktivnosti analizirane zimi pokazali nešto lošije performanse u učenju, pamćenju i koncentraciji, u poređenju sa onima čije su aktivnosti beležene u letnjem periodu.
Još uvek ne znamo uzroke ove sezonske varijacije. Lošija kognitivnost može biti posledica generalno depresivnih osećanja ljudi – teže nam je da razmišljamo i učimo kada smo neraspoloženi, depresivni, anksiozni. Druga mogućnost je da nezainteresovanost za učenje odražava zimski deficit vitamina D, za koji se smatra da pomaže zdravlju mozga.
Vitamin D proizvodi telo kada je naša koža izložena sunčevoj svetlosti, a iako možemo da apsorbujemo hranljive materije iz određene hrane, veoma je teško dobiti dovoljno vitamina D samo na taj način.
Naročito kratki zimski dani na višim geografskim širinama, u kombinaciji sa lošijim vremenskim prilikama, znače da je zimi teško prirodnim putem obezbediti dovoljno vitamina D.
Mi i carski pingvini – socijalnost i seksualnost
Verujemo su naši opisi „toplog“ i „hladnog“ ponašanja samo metaforički, ali dokazi koji se pojavljuju sugerišu da ove reči mogu odražavati poznate veze između temperature vazduha i društvene povezanosti.
Prema teoriji „društvene termoregulacije“, evoluirali smo da gledamo na druge kao na izvore fizičke topline i udobnosti. Slični smo carskim pingvinima i mnogim drugim stvorenjima koja se prirodno okupljaju kako bi delili toplotu tela.
Ako je ova teorija tačna, onda bi niže temperature trebalo da nas podstaknu da tražimo veću društvenu povezanost. Da bi testirao ovo predviđanje, francuski tim istraživača zamolio je učesnike da drže topla ili hladna pića dok ispunjavaju različite upitnike ispitujući sadržaj svojih misli.
Došli su do rezultata da oni koji piju hladne napitke znatno češće misle na bliske osobe – ljude koji bi zadovoljili njihovu potrebu za društvenom vezom i ljudskom toplinom – od onih koji piju tople napitke. Ipak, to se odnosi pre svega na one koji su zaista imali stabilne odnose podrške u svojim životima, što je činjenica koja se za neke učesnike nije mogla uzeti „zdravo za gotovo“.
Ljubavni filmovi i pornografski sajtovi
Podaci iznajmljivanja filmova na mreži otkrivaju da je veća verovatnoća da će ljudi birati ljubavne filmove u odnosu na druge žanrove kada temperatura padne – nalaz koji je potvrđen u više istraživanja. Film koji „greje dušu“ očigledno ispunjava našu razvijenu želju za emocionalnom toplinom i privrženošću podstaknutom hladnoćom napolju.
Naša seksualna aktivnost nešto je složenija u promeni godišnjih doba. Prema jednoj studiji sa dva američka univerziteta u Pensilvaniji i Nju Džersiju, oba u SAD, korisnici Gugla češće traže pornografiju sredinom zime i početkom leta.
Takođe je verovatno da će u zimskom periodu popularnije biti veb stranice za upoznavanje. Još jednom, mnogi faktori su verovatno uključeni, ali čini se razumnim spekulisati da bi zimski vrhunac mogao, delimično, odražavati našu želju za većim ljudskim kontaktom. Šta god da je objašnjenje, ova varijacija ima zdravstvene posledice u stvarnom svetu, s daljim studijama koje otkrivaju porast seksualno prenosivih infekcija u istom periodu.
S daljim istraživanjem, naučnici bi mogli da identifikuju mnogo više ciklusa u ljudskom ponašanju koji su rezultat složene interakcije biologije i kulture. A sa ovim većim znanjem, možemo bolje da objasnimo ove promene u sopstvenom ponašanju.
Negujući pozitivniji način razmišljanja, opraštajući sebi neobične trenutke zaborava i praveći konkretnije planove da ispunimo naše povećane društvene potrebe, svi možemo da preduzmemo korake da pobedimo „zimski bluz“ i što bolje iskoristimo novu godinu.
Jedan odgovor
Po gvozdenom pravilu da iza bekrijanja dolazi mamurluk, a da posle hipereuforičnih kalakurnica nastupa depresija, „najradosniji hrišćanski praznik“ je u ovoj Minikasabi – a pretpostavljam i po palankama i ostatku srpskog sveta – osvanuo – kao dan posle prolaska svih naših životnih zabluda.
Na ulicama žive duše nije bilo, većina kafića je bila zatvorena, kafa se retko gde mogla popiti, kasaba je izgledala kao mrtvo more, kao da je na snazi treći dan propasti carstva Hristova, a ne praznik Hristovog rođenja.
Nekada kod kominista se najradosniji hrišćanski praznik proslavljao u krugu porodice, pa se zbunjeni građanin sada može zapitati: jesmo li mi danas veći vernici od onih naših predaka koji su živeli u Titovom „kazamatu“ i u kom to krugu srpska raja provodi ostale dane iščekujući spasitelja..