,

Milan Mihailović Mita: Obućarski zanat između tradicije i tehnologije(VIDEO)

U 21. veku, digitalizacija i tehnološki napredak postali su sinonimi za napredak. Ljudi i zanati nastoje da prate ove promene, ali ne bez izazova. Industrija obuće sve više prelazi na robotizovanu serijsku proizvodnju, dok stari zanati, poput obućarskog, polako izumiru. Razgovarali smo sa Milanom Mihailovićem Mitom, ekonomistom u penziji koji se sada bavi popravkom obuće, kako bismo saznali kako se od šegrta napredovalo do majstora i gde je tehnološki napredak doveo ivanjičke zanatlije.
„Obućarski zanat je nekada bio veoma cenjen,“ počinje Mihailović. „Moj deda je bio poznat obućar u Ivanjici, i kao dete, provodio sam mnogo vremena u njegovoj radionici. Naučio me je svemu što znam. Kao mladi šegrti, učili smo od starijih majstora, prolazili kroz godine obuke pre nego što bismo postali samostalni majstori. Svaki par cipela bio je unikat, izrađen sa pažnjom i ljubavlju.“
Mihailović se seća vremena kada je obućarski zanat bio u punom cvatu u Ivanjici. „Imali smo radionice koje su bile pune života. Ljudi su dolazili sa različitim željama i potrebama, a mi smo bili tu da im pomognemo i stvorimo nešto posebno za njih.“
Sa napretkom tehnologije, zanatlije su se suočile sa novim izazovima. „Danas, serijska proizvodnja dominira tržištem,“ kaže Mihailović. „Mašine mogu da proizvedu na hiljade pari cipela dnevno, dok je nama trebalo više sati da završimo samo jedan par.“
Iako tehnologija donosi mnoge prednosti, Mihailović veruje da je to dovelo do smanjenja kvaliteta i personalizacije proizvoda. „Ručni rad i pažnja prema detaljima se gube. Mašine rade brzo, ali ne mogu da zamene ljudski dodir i osećaj za kvalitet.“
Mihailović se sada bavi popravkom obuće, što mu omogućava da koristi svoje veštine i znanje na drugačiji način. „Popravka obuće je takođe umetnost,“ kaže on. „Svaki par cipela ima svoju priču, i kada ih popravim, osećam se kao da im produžavam život.“
Na pitanje da li obućarski zanat ima budućnost, Mihailović odgovara sa dozom optimizma. „Iako se čini da zanat umire, verujem da će uvek postojati ljudi koji cene ručni rad i kvalitet. Postoji trend vraćanja ka autentičnim i unikatnim proizvodima, što može biti šansa za zanatlije.“
Mihailović smatra da je važno preneti znanje na mlade generacije. „Potrebno je da mladi ljudi prepoznaju vrednost zanata i da se uključe u očuvanje tradicije. Sa pravom edukacijom i podrškom, verujem da obućarski zanat može opstati i u budućnosti.“
Iako je obućarski zanat suočen sa brojnim izazovima u eri digitalizacije i tehnologije, Milan Mihailović Mita veruje da postoji nada za njegov opstanak. Sa fokusom na kvalitet, ručni rad i prenos znanja na mlade generacije, stari zanati poput obućarskog mogu pronaći svoje mesto i u modernom društvu.
U svetu gde tehnologija dominira, važno je da ne zaboravimo vrednosti koje donosi ručni rad i da podržimo one koji čuvaju tradiciju i autentičnost.

Један одговор

  1. Centar za politiku emancipaciju.
    Mesečna primanja koja pokrivaju osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe porodice u Srbiji iznosi 144.457 dinara.
    Ukoliko bismo posebno računali stopu rasta cena hrane, koja je bila daleko veća od prosečne godišnje inflacije, ovaj iznos bi bio i veći. Prosečna ugovorena neto zarada u 2023. godini u Ivanjici iznosila, 61250 dinara neto i pokrivala je tek 42% troškova života četvoročlane porodice, kažu iz CPE.
    Kako podvlače, plata za život je osnovno ljudsko pravo. da bi se porodicama omogućio elementarno pristojan život.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Slične vesti

Sport
Politika
Društvo