Dve trećine učenika definiše svoje zdravlje kao odlično, a većina adolescenata zadovoljna je svojim životom, ocenjujući ga prosečnom ocenom 8,3 – to su rezultati međunarodnog istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta, koje je sproveo Institut „Batut“ po metodologiji SZO, a podržala ministarstva zdravlja i prosvete.
Na niz zdravstvenih pitanja odgovaralo je oko 4.000 učenika iz 101 osnovne i srednje škole. Ocena stručnjaka – zdravstveno ponašanje, informisanje i znanje školske dece je na prilično zavidnom nivou. Ipak, ima i ono što nije.
osvete.
Na niz zdravstvenih pitanja odgovaralo je oko 4.000 učenika iz 101 osnovne i srednje škole. Ocena stručnjaka – zdravstveno ponašanje, informisanje i znanje školske dece je na prilično zavidnom nivou. Ipak, ima i ono što nije.
Direktorka Instituta „Batut“ dr Verica Jovanović ističe da je samo 30 odsto ispitanih fizički aktivno u meri u kojoj bi trebalo da budu.
„Dakle, jedna od mera je unapređenje fizičke aktivnosti, kako u školama, tako i u vanškolskim aktivnostima“, navodi Jovanovićeva.
„Kada je u pitanju korišćenje običnih i elektronskih cigareta, i mera koje bi trebalo primeniti, na nivou celokupne zajednice će svakako uticati na školsku decu i u svakom slučaju u tom pravcu bi trebalo raditi“, poručuje direktorka „Batuta“.
Mladi na društvenim mrežama
Dr Jelena Gudelj Rakić iz Instituta navodi da svaki 11. učenik, što je oko devet odsto školske dece u Srbiji, na društvenim mrežama dnevno provodi sedam ili više sati.
„Više od 50 odsto dece tokom čitavog dana je u stalnom kontaktu sa svojim bliskim drugovima i drugaricama korišćenjem elektronskih uređaja“, naglasila je dr Gudelj Rakić.
Digitalno nasilje je u porastu u 44 zemlje obuhvaćene istraživanjem, među kojima je i Srbija.
Digitalno i fizičko nasilje – problemi koje bi trebalo rešiti
Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji (SZO) dr Fabio Skano kaže da je kod dečaka češće fizičko nasilje, a kod devojčica digitalno.
„Ovo je tipičan primer kako možemo da koristimo nauku da bismo definisali vrstu intervencije i uticali na krivu digitalnog ili fizičkog nasilja među mladima“, ukazuje Skano.
Istraživanje je pokazalo da dve trećine učenika živi sa oba roditelja, a najveći broj dece otvoreno razgovara s njima. Isto toliko učenika navelo je da se oseća opterećeno školskim obavezama.
Mentalno zdravlje mladih i obuka lekara
Mladi su zadovoljni podrškom nastavnika, ali i svojih vršnjaka, dok je kod svakog petog učenika pandemija virusa korona negativno uticala na mentalno zdravlje, ukazuju rezultati izveštaja.
Jelena Janković iz Ministarstva zdravlja smatra da su u Ministarstvu, podstaknuti tragičnim događajima u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i Duboni i Malom Orašju iz maja 2023. godine, shvatili da hitno treba reagovati i unaprediti sve kapacitete u vezi sa mentalnim zdravljem mladih.
„Mi smo u prvom delu programa počeli da obučavamo lekare, na primarnom nivou zdravstvene zaštite, pre svega pedijatara, čiji će zadatak biti da rano prepoznaju probleme sa mentalnim zdravljem dece i mladih, i da reaguju“, objašnjava Jankovićeva.
Gojaznost problem, briga o zubima zadovoljavajuća
Edukacija je neophodna, između ostalog i da bi se smanjila gojaznost – oko tri odsto učenika je gojazno, a skoro 16 odsto ima prekomernu telesnu težinu.
Ono što ohrabruje, dve trećine učenika pere zube više puta dnevno.
Jedan odgovor
Bog nam dade lepu i plodnu zemlju a mi je napustismo e to nam ON neće oprostiti!
• Srbija bez državne strategije u poljoprivredi, nema kontinuiteta, svaki ministar ima neke svoje planove
• Niko se nije obogatio radeći na njivi ili u plasteniku ali je negovao svoje imanje i bio domećin.
• Na poljoprivredi – gajimo svoje potomstvo i živimo u skladu sa prirodom.
• A danas?Smanjeno tržište uzelo je svoj danak, a uvoz loše robe iz susednih država, još više je obeshrabrio mlade da se bave poljoprivredom.
U današnje vreme mnogi govore, da je poljoprivreda velika šansa da sela zažive punim kapacitetom i ona treba da bude državni projekat, jer navodno postoje svi resursi kako bi poljoprivreda postala visokoprofitabilna grana.
A madi se odrekli dedovone. Okrenuli se pomodarstvi.
Uskoro se završava školska godina. Mladi slobodno vreme provode obično u centru Ivanjice. Tu se druže, razmenjuju iskustva. Kafići su im kažu, jedina mesta za izlazak.
Mole kaža:“Izlazimo po kafićima ti sedmo i blejimo imam par drugara pa u dokonluku i dosadi obično nekog trećeg ogovaramo. Kući gredamo televiziju i obično smo na društvenim mrežama družimo se na fejzbuku.Imam par drugara i drugerica i to je to. Devojku teško da nađem završio sam srednje mašinsku ali posla nema a na strugaru ne mogu. Nemam devojku jer one ne žive realan život, svilu nose grehom se ponose. “
Osim po kafićima nema gde da se izađe, a i kafić je samo jedno gubljenje vremena“, kaže Milan.
Nezaposlenost i migracije su najveći problemi u Ivanjici, mladi odlaze najčešće u Beograd ili u inostranstvo.
„Odlaze za poslom najčešće u inostranstvo, jer ovde nema posla“, kaže Dušan.
Završiću srednju školu, a onda višu u Beogradu i tamo ću se zaposliti“, kaže Ađela iz Luga.
Različiti sportovi poput odbojke, košarke, fudbala, atletike okupljaju 500 mladih. Toliko otprilike ima registrovanih aktivista.
Da li se ovde može šta menjati na bolje? E to zavisi od onih koji vladaju opštinom, jer treba znati i umeti.